Kada sam pre dve godine upoznala ovog momka bila sam prilično oduševljena njegovim vaspitanjem, a zatim i svim znanjem koje poseduje. Kuvao je ručak za ekipu novinara i u prijatnoj atmosferi svog doma pričao nam kako je došlo do toga da kuvanje i karving sem posla postanu i njegova velika ljubav.
Danilo Bukarica, kuvar, momak koji je među prvima u Srbiji počeo da se bavi veštinom karvinga, danas predsednik Asocijacije Karving Majstora podelio je u za naš portal svoju priču koju počinje rečenicom da se “sve može, ako čvrsto veruješ u sebe”!
Da li se sećaš kako počinje tvoja karving priča?
– Sve je počelo pre 5 godina kada sam upoznao svog prvog mentora Hrćan Pavela. Tada sam bio učenik srednje škole za kulinarskog tehničara i poslat sam na praksu u jedan novosadski restoran gde je Pavel bio šef kuhinje.
Kako je izgledao susret s tom veštinom?
– On me je prvi put upoznao sa karvingom i pokazao tu jedinstvenu veštinu rezbarenja voća i povrća. Nakon godinu dana počeo sam da reklamiram karving veštinu kroz naše radove na raznim web sajtovima, televizijama, novinama i slično.
Kako ste osnovali Asocijaciju Karving majstora?
– U međuvremenu pojavilo se još neotkrivenih karving majstora u Srbiji koji su se bavili ovom veštinom. Posle nekog vremena odlučili smo da se svi upoznamo na jednom sajmu hrane u Beogradu i započeli smo priču o osnivanju prve karving asocijacije. Međutim, kao i sve u Srbiji, ostalo je samo na priči. To što sam u tom trenutku imao 17 godina i bio najmlađi, nije me sprečilo da uz podršku roditelja otvorim prvu zvaničnu karving asocijaciju u Srbiji.
Da li su ti kolege pružale podršku?
– Iskreno, od kolega kuvara nisam naišao ni na kakvu podršku, čak smo dobijali i negativne komentare i šale na naš račun tokom cele ove priče o osnivanju karving asocijacije. Samim tim što sam inicijator i osnivač u tom trenutku sam morao da preuzmem i mesto predsednika asocijacije što je jedan ozbiljan posao… Nailazio sam na razne prepreke nakon otvaranja asocijacije, ali me to nije sprečilo da nastavim dalje. Uspeli smo da okupimo oko 30 karving majstora iz cele Srbije i počeli da odlazimo na sajmove, internacionalna takmičenja u inostranstvu, kurseve…
Bilo je i humanitarnih akcija, možeš li nam reći nešto više o tome?
– Na moju i Pavelovu inicijaciju uspeli smo da organizujemo dve humanitarne akcije prikupljanja sredstava za Dečju bolnicu u Novom Sadu kao i za novosadsko porodilište “Betaniju”.
Da li ste se takmičili tokom ovih godina rada?
– Dve godine za redom organizovali smo internacionalno takmičenje sa svetskim sudijama u organizaciji Asocijacije karving mastera Srbije i turističkog naselja Relax u Kovačici. Takođe smo odlazili na razna takmičenja među kojima su Bugarski kulinarski kup i Svetsko takmičenje u Inzbruku.
Da li imate finansijsku podršku države?
– Kao i u svim životnim i društvenim sferama i u ovde je veliki problem novac. Sva takmičenja na kojima smo učestvovali, morali smo sami da finansiramo. Takođe, veliki problem predstavlja i činjenica što je, još uvek, karving nedovoljno zastupljen u ugostiteljstvu.
Šta vam je sada cilj?
– Cilj nam je da unapredimo Asocijaciju, da se potrudimo da nas neko primeti, ako tako mogu da kažem, i podrži nas finansijski. Nije mala stvar što nas u svetu poznaju i priznaju naš rad, a ovde nemamo nikakvu podršku.
Kako mlad momak kao što si ti sve postigne?
– Kad se nešto voli nije ništa teško. Radim kao kuvar, radim karving, izlazim kao svi moji vršnjaci, trudim se da sve uklopim i sebi olakšam ukoliko vreme lepo rasporedim. Za sada mi uspeva.
Na kraju razgovora Danilo se “dohvatio” šerpe i, po starom dobrom običaju, pripremio mi obrok… Uživajte u fotografijama, kao što sam ja uživala u ukusima koje su za mene pripremile “zlatne ruke” ovog momka!
Autor: Ivana Knežević
Foto: Privatna arhiva
