Jedan od vodećih predstavnika srpskog postmodernizma, pisac, književni istoričar, na radost studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu – univerzitetski profesor, gospodin Sava Damjanov, podelio je sa nama svoje mišljenje o radu gradskih vlasti u prethodnom mandatu.
Kako komentarišete rad Gradske vlade u protekle tri i po godine?
– Ne mogu ga komentarisati u svim detaljima jer su mi mnogi nepoznati. Ali, uopšteno govoreći, bilo je u tom radu i dobrih i loših strana. Onih dobrih čak tamo gde se isprva najmanje očekivalo (na primer u važnim segmentima kulture). Insistirati sad na lošim momentima, ličilo bi mi na predizbornu propagandu, te momente je valjalo isticati ranije, što sam ja – kada su mi prilike dozvoljavale – i činio.
Šta bi nova vlast u gradu trebalo prvo da uradi?
– Ima toliko stvari koje nedostaju Novom Sadu da je gotovo nemoguće reći šta bi bilo ono prvo. I za te nedostatke nije kriva samo nedavna gradska vlast nego i one koje su godinama pre nje vladale i smenjivale se periodično. U svakom smislu, vreme je za neke krupnije, dugoročnije projekte a ne za večno ponavljanje onih parcijalnih, koji, naravno, takođe nisu nevažni.
Ko bi, po vašem mišljenju, bio idealan gradonačelnik Novog Sada?
– Neko ko ima viziju – shodno onome čime sam završio prethodno pitanje! Neko ko se u toj viziji ne plaši vremena ne misleći samo na sopstvene (i stranačko-koalicijske) kratkoročne ciljeve. Neko ko nije puki politički administrativac (manje-više uspešan ili ne), neko ko sluti i vidi budućnost Novog Sada, neko ko je kadar da se posveti toj viziji budućnosti. Setimo se samo naših slavnih predaka koji su se godinama borili i na kraju1748. izborili za status slobodnog kraljevskog grada, setimo se devetnaestovekovnih velikana (na čelu sa jednim Miletićem), setimo se ozbiljnih, planskih – a ne divljih, polumafijaških-graditeljskih poduhvata od pre nekoliko decenija, koji su nam možda isprva delovali čudno (čak “socrealistički”) ali danas uviđamo njihovu vrednost…
Autor: Bojana Šević
Foto: CMC