“I sveci su marširali i radovali se na nebesima!” – komentar je bio dobrog dela, Nomusterijanaca i poklonika neangažovne muzike, o drugom festivalskom danu, nakon večeri posvećene kamernim kompozicijama, u izvođenju trija pijanistkinje Jeol Eum Son, violiniste Roberta Lakatoša i violončelistkinje, Maje Bogdanović u Svečanoj Sali novosadskog Magistrata.
Gotovo neverovatno je zvučao podatak, da se ovo troje mladih, a ingenioznih virtuoza, “pronašlo” po prvi puta u muzičko-životnom ispoljavanju, i to imajući vremena za svega dve probe, koje su pred Nomusovu publiku okupljenu te večeri, donele čuvenu Paskalju za violinu i violončelo, dvostrukog autorstva Hendl – Halvorsenovu; Šostakovičev “Klavirski trio br.dva u e-molu,op.67”, te “apsolutni hit” večeri – “Trio za klavir, violinu i violončelo u c-molu, op.66”, Feliksa Mendelsona.
Neverovatna lakoća, preciznost, fluidnost muziciranja, Eum Sonove, Bogdanovićeve i Lakatoša, možda i nije trebala da iznenadi do granice ushićenja publiku, budući da su u pitanju vrhunski izvođači od čijih biografija i angažmana se prosečnom slušaocu može samo zavrteti u glavi!
Naime, uzbudljiva i gotovo nestvarna u svakom smislu, južnokoreanska pijanistkinja Jeol Eum Son (koju je publika bila u prilici da sluša i tokom svečanog otvaranja Nomusa, kada je nastupila sa Festivalskim orkestrom), nije ništa manje verzirana ni u “manjim formacijama”. Što i ne treba da čudi, budući je Eum Sonova trijumfovala na Međunarodnom klavirskom takmičenju “Čajkovski” u Moskvi u brojnim kategorijama (iza sebe imajući već osvojene Van Klajbernove “srebrnine” i “Steven de Groote” nagradu za najbolje izvođenje kamerne muzike). O jednoj od najboljih violončelistkinja današnjice, Maji Bogdanović, ponajbolje govori podatak da je trenutno angažovana od “Urala do Nepala”, odnosno da nastupa među ostalim i sa Berlinskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom ciriškog Tonhalea, i brojnim drugim, koje ova rođena Beograđanka a diplomac Nacionalnog muzičkog konzervatorija u Parizu, uvrštava u svoj muzički itinerer. Vunderkind, a iz našeg šora, Robert Lakatoš, najmlađi je ikada upisani student novosadske Akademije umetnosti, koji je diplomirao na Visoko umetničkoj školi u Cirihu, a usavršavao se kod najčuvenijih virtuoza na violini sveta: Šlomo Minca, Ji caka Raškovskog te Arona Rosanda i među ostalim, ovenčan je zlatnom medaljom Konkursa “Pablo Sarasate” u Pamploni, prošle godine.
Vešto odabran program koji kao da je bio stvoren za afirmaciju mladosti, gracioznosti i svega što je slavi, u ovom toržestvenom izvođačkom trojcu, pokazao je prisutnima kako finalni stav jedne kompozicije – “Svite za čembalo u g molu”, Georga Fridriha Hendla, u transpoziciji od 124 godine, može postati jedno posve novo delo, koje je norveški kompozitor, violinist i dirigent, Johan Halvorsen “pretvorio” u delo za dva gudača – violinu i vilončelo. Na prigodan način, obeležena je i 110-godišnjica rođenja Dmitrija Šostakoviča, izvođenjem teškog i tužnog “Klavirskog trija br.2 u e molu, op.67”, koje je posvećno što smrti Šostakovičevog bliskog prijatelja, što žalom i rezignacijom za propašću vlasitite generacije. Ipak, središnji deo nastupa trojca Son – Bogdanović – Lakatoš, na Mendelsonovom eksperimentisanju sa formom i dramskog snagom u četvorostavnom delu, “Trio za klavir, violinu i violončelo u c molu, op.66) publiku je ostavilo bez daha i sa dosta suza i radosti u očima! I sam, Maestro Feliks da ih je mogao čuti, bio bi zadovoljan!
A međ brojnim oduševljenom publikom, koja je bivala bez daha od naboja kojei su umetnici svojim izvođenjem emanirali, prepoznali smo uz Nj.E. Ambasadora Republike Južne Koreje, Li Do Huna i pijanistkinje Ritu Kinku i Branku Parlić; kultur delatnicu Jasminu Gradinac; umetničku direktoricu NOMUS-a, Mariju Adamov; advokata Slobodana Beljanskog; arhitektu Vladu Rakića i ćerku mu, Ivu Rakić; direktoricu Muzičke škole, Radmilu Rakin – Martinović; Imrea Lakatoša i kćerku mu; novinarke, Vesnu Farkaš i Jovanku Bebu Stepanović; koreografa, Miloša Sofrenovića; akademika, Nenada Ostojića; načelnicu Uprave za kulturu, Vesnu Srdanov; dr Gorana Seničara; i druge.
Treće festivalsko veče, Nomusa, biće “iskorak” u carstvo “duvača”, u kojem će nastupiti, glasoviti “Les vents francais” od 19 časova i 30 minuta u novosadskoj Sinagogi.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Srđan Doroški
