– Zahvaljujući i ovoj rubrici, između ostalog, imamo dobru zbirku ideja i predloga koje su izneli brojni obavešteni i ostvareni sugrađani, oni koji su i akteri i svedoci gradskog života a čija percepcija nije zamućena dnevnom politikom. Ukoričila bih tu zbirku i predala osobi koja će vrlo skoro ući u Gradsku kuću i koja će morati da ostavi i srce i dušu radeći istinski zahtevan i bespoštedan posao – navodi Aleksandra Kolar, šef Kabineta predsednika pokrajinske vlade i ističe da je za nju kao majku, primarno rešavanje problema bezbednosti u školama. Šta bi još trebalo uraditi u Novom Sadu, kao i ocenu rada gradskih vlasti, naša sagovornica podelila je sa čitaocima NShronike u tekstu koji sledi.
Kako komentarišete rad Gradske vlade u protekle tri i po godine?
– Sve što se u gradu dešavalo u poslednje tri i po godine stopilo se na kraju u jednu pretužnu, deprimirajuću sliku: sliku rušenja zgrade Komunalne banke u ulici Narodnih heroja u centru grada. Svi rastureni ivičnjaci, sve rupe po putevima, sve do sredine leta nepokošene zelene površine, sva ubrojčavanja, sve je u jedinstvenu negativnu ocenu obuhvatila ta slika.
Šta bi nova vlast u gradu trebalo prvo da uradi?
– Kao neko čije misli i vreme diktiraju obaveze jednog prvaka, najviše bi mi značilo sistemsko i strateški dobro pripremljeno bavljenje problemom bezbednosti u školama, kao i bavljenje opštom atmosferom smešane rezignacije i besa koji se iz života nas odraslih prelivaju na decu i škole i dezintegrišu ionako krhki entuzijazam nedovoljno plaćenih i nedovoljno uvaženih i podržanih pedagoških radnika. Volela bih, na primer, da Šodroš i Ribarac ne ostanu na nivou večnih velikih poluiskorišćenih potencijala na kojima se između divljih deponija u neraskrčenim i zagađenim šumarcima ukazuju ekskluzivni restorani i klubovi. Ta kontradiktornost slika gomila đubreta uz slike modernih i skupih garnitura za sedenje i ispijanje pića možda i najslikovitije predstavljaju našu pomerenu, šizoidnu stvarnost. Volela bih da ne vidim toliki broj najlon kesa zakačenih za krošnje drveća i grmlje po gradu i volela bih da ružne žvrljotine i uvrede po gradskim fasadama koje ne zaslužuju da se nazovu grafitima imaju neki snažniji odgovor zajednice, kreativan odgovor. Ne mislim da grad treba da bude apoteka ili laboratorija, ali mislim da svaka ružna ili uvredljiva škrabotina može da se preradi i pretopi u nešto plemenitije, pametnije, izazovnije. I kako reče Vera Kopicl na ovom istom mestu nedavno, Trg galerija zaista zaslužuje da ga iščupamo iz kandži parkinga. Taj trg bi mogao da bude pravo srce grada, samo da mu dozvolimo da to bude.
Ko bi, po vašem mišljenju, bio idealan gradonačelnik Novog Sada?
– Idealno doživljavam kao nešto što je nedostižno; dovoljno bi mi bilo kada bismo pre idealnog, osvojili kategorije dostojanstveno, pristojno, pravedno.
Autor: Bojana Šević
Foto: Vladimir Vava Jovanović
