Novosadska Ciklonizacija ove godine je znatno više prskala zelene površine protiv krpelja, kojih je rekordan broj i nose potencijalno zarazne bolesti.
Veterinari imaju pune ruke posla s ljubimcima koji su zakačili ove opasne parazite na livadama, parkovima, pa i u manje očiglednim sredinama poput igrališta i parkovima za pse, ali ugroženi su i ljudi i deca koja dolaze u kontakt s travom. Novosađanin Damir P. kaže za 021 da je njegovog psa napao krpelj u Dunavskom parku, iako je pas imao zaštitu od ovog parazita. Da pas nije imao zaštitu, situacija bi bila još ozbiljnija.
“Ne pamtim kada je bilo ovoliko krpelja kao sada. Psa imam osam godina, redovno ga štitim od krpelja, ali ove godine je za nekoliko dana napadnut čak četiri puta. Pri tome, šetamo se isključivo kejom i Dunavskim parkom. Ovo je katastrofa, nadležni nisu na vreme počeli prskanje protiv krpelja i to na najbitnijim mestima za vlasnike pasa i to je uzrok”, kaže Damir.
Zdravlje kako životinja, tako i ljudi ugroženo je ovog proleća zbog izuzetno visokih temperatura. Kako za 021 kaže veterinarka dr Mirjana Dubovečak, predosetilo se da će situacija biti ozbiljna još u januaru, a ispostavilo se da je još gora. Naime, psi i mačke koje napadnu krpelji ponekad se bore za život, a često ostanu i sa hroničnim oboljenjima zbog narušenog imunog sistema. Kasno je ponekad, kaže ona, i kada vlasnici reaguju na vreme.
“Krpelj je parazit kao i svaki drugi, sisa krv. Problem je u tome što u sebi nosi gomilu zaraznih bolesti. Kad se zakači za kožu, krpelj sisa krv i u krvni sud psa ili mačke izbacuje iz svojih pljuvačnih žlezda upravo te parazite koje on sam nosi, od kojih je i sam oboleo. To su razni virusi i u većini slučajeva izazivaju malokrvnost. Ako se ne raguje na vreme, ti virusi mogu da izazovu i smrt”, naglašava dr Dubovečak za 021.
Slučajevi s ujedima krpelja su uvek urgencije, ali problem je u tome što nekad dođe do raznih komplikacija i kada se reaguje na vreme. Ti paraziti mogu da izazovu u krvotoku mehanizme imuniteta i da bubrezi i jetra zataje. Dr Dubovečak kaže da su u poslednjih mesec dana pet njenih “pacijenata” ostali hronični bubrežni bolesnici zbog ujeda krpelja.
“Ovo su najgori slučajevi i te životinje će zahtevati terapiju ceo svoj život. Ja znam da ne može potpuno da se reši problem krpelja – imamo nenormalno vreme, krpelji uopšte ne hibernišu i sve vreme se razmnožavaju, kao i buve i komarci”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da na svakom ćošku vreba neka opasnost.
Nadležni svesni opasnosti
Stručnjaci su shvatanja da bi travu trebalo tretirati protiv parazita i pre samog košenja. Kad se kosi visoka trava, krpelji se lansiraju u svim pravcima, završavaju na drveću, a potom ih vetar raznosi i po terasama, čak i unutrašnjosti stanova.
Kako za 021 kaže Dario Aćimović iz novosadske Ciklonizacije, ove godine su krpelji prskani ranije nego inače – već početkom marta i to upravo zbog visokih temperatura. On kaže da je Ciklonizacija uradila koliko je mogla, s obzirom na rezultate urađenih monitoringa.
“Podaci pokazuju da ove godine definitivno ima više krpelja i zbog toga je prskanje bilo češće. Prioriteti su nam dečija igrališta, parkovi kako za ljude tako i za pse, ali prskaju se sve zelene i javne površine. Druga priča je ako neko šeta psa u šipražju ili uz Dunav, to ne možemo da preporučimo”, kaže Aćimović i dodaje da su dva kompletna prskanja svih površina već urađena, ali i vanredna prskanja u skladu s potrebama. Tako je Dunavski park prskan već dva do tri puta.
“Nama Zavod za izgradnju grada izdaje nalog da se urade monitorinzi, što mi i uradimo i pošaljemo izveštaj. Na osnovu njega dobijamo nalog da tretiranje površina, što je ove godine urađeno više puta. Prskaćemo sve do kraja jeseni, ali ne možemo mi istrebiti svakog krpelja u travi”, objašnjava on i dodaje da će zbog pojačane koncentracije krpelja ponovo biti prskana parcela oko Spensa, na koju su se i čitaoci 021 žalili našoj redakciji.
Novosađanka S. S. požalila nam se da je veterinar iz njenog psa izvadio prošle nedelje 23 krpelja, a kako kaže, jedino mesto gde ga šeta je livada kod stadiona “Karađorđe”, odnosno između Spensa i teniskih terena.
Veterinarka Mirjana Dubovečak naglašava da je životinje najbolje zaštititi stavljanjem obavezne ogrlice protiv buva, koja deluje od šest do osam meseci. Osim toga, poželjno je raditi tretmane namenskim sredstvima na svake četiri nedelje.
“Ali, najbitnije je pregledati psa svakog puta kad se vrati iz šetnje, naročito pazušnu regiju, prepone, unutrašnje strane ušiju, glavu, oko nosa, brade, stomaka i gde god je ređa dlaka i izloženija koža. To je prava preventiva i ne oduzima mnogo vremena. Dvorište možete da prskate proizvodima kupljenim u poljoprivrednim apotekama, kao i kositi visoku travu i šiblje. Ljudi koji vole životinje ovakve bolesti jako emotivno doživljavaju. U slučajevima krpeljskih bolesti može da dođe do smrti čak i kada vi veoma brzo reagujete”, apeluje dr Dubovečak.
Trenutno je, smatra ona, najbezbednije odvesti životinju u šumu, na Frušku goru. “Čak i kada se odatle vrate Novosađani i kada poskidamo krpelje sa pasa, mnogo je ređe i čak do 50 odsto manja mogućnost da je taj krpelj zaražen i da će zaraziti ljubimca”, zaključuje ona.
Autor: 021.rs
Foto: Pixabay.com
