Šarčević Davor iz Novog Sada u Americi je već tri godine. Odlučio je da Srbiju napusti usled nedostatka posla i nedostatka šansi za dalje obrazovanje.
U ovom razgovoru naš sagovornik otkriva tajne “uspeha” van granica Srbije.
Kada si otišao u Ameriku?
Prvi put sam otišao u Ameriku 2012. godine na Work and Travel program, na ostrvo Block Island u državi Rhode Island. Drugi put sam se vratio naredne 2013. godine na isto mesto sa odlukom da ostanem i pokušam da izgradim život ovde kao i mnogi mladi ljudi iz naše zemlje pre mene.
Zbog čega si se odlučio na ovakav korak?
Da budem iskren na ovaj korak sam se odlučio kao i mnogi drugi, kako bih sebi i mojoj porodici mogao da obezbedim “bolje sutra”, što se u našoj zemlji teško može ostvariti.
Čime se baviš u Americi?
Kada god se spomene Amerika odmah pomislite na kamione… Tako je i kod mene. Vozim kamion od kada sam došao u nadi da ću jednoga dana raditi možda i neki bolji posao za koji u ovoj zemlji svakako ima mogućnosti.
Da li je teško obavlajti ovaj posao i da li si na kraju zadovoljan zaradom?
Koliko god da mi je teško, a jeste mislim da se na kraju isplati. Iako ponekada radim i do 18, 19 sati dnevno ovaj posao mi pruža mogućnost da obiđem mesta na koja nikada pre nisam bio, niti sam ikada mogao zamisliti da mogu tako nešto sebi da priuštim i obiđem.
Da li se u Americi ceni rad?
Mislim da se pošten i naporan rad izuzetno ceni ovde. Jako brzo se napreduje ako si uporan i vredan.
Čikago je kao Beograd, ima puno naših ljudi, kao i ljudi iz bivše Jugoslavije. Ja imam par drugara sa kojima se non stop družim, provodim slobodnpo vreme. Trudimo se da jedni drugima olakšamo boravak ovde, daleko od naših porodica koje su stalno predmet naših razgovora.
Najviše od svega mi nedostaje porodica, pa onda taj grad iz kog nosim najlepše uspomene i koji mi je stalno u mislima.
Nigde još nisam sreo ljude kao u Novom Sadu, toliko nasmejane, pozitivne.
Koliko često dolaziš u Novi Sad?
U Novom Sadu nisam bio dve godine. Nadam se da ću uskoro doći i opet osetiti tu pozitivnu atmosferu. Čikago je kao grad mnogo veliki, još uvek nisam obišao sve što nudi, ali nekako me podseća na Novi Sad, naravno nigde nije kao kod kuće, ali nekako uspeva da mi nadomesti nostalgiju koju osećam.
Autor: Ivana Knežević, nshronika.rs
