Mašinski inženjer Jovica Budimir zanat je “ispekao” u Termoelektrani Novi Sad i to iskustvo mu je veoma pomoglo u kasnijem radu. U “Srbijagasu” već deset godina obavlja funkciju izvršnog direktora za investicije, a njegova pozicija nije se menjala bez obzira na previranja političkih struktura u našoj zemlji i na činjenicu da nije član nijedne stranke. Jovica je za portal NSHronika.rs govorio o projektima i nekim budućim investicijama “Srbijagasa”, uz poseban osvrt na svoje početke, dolazak u Novi Sad i građenje uspešne karijere, koja je išla stepenik po stepenik, što je, kako kaže, veoma bitno za svakog mladog stručnjaka.
Kao izvršni direktor za investicije u “Srbijagasu” imate veliku odgovornost. Koliko je teško u datom momentu doneti pravu odluku?
– Velika je odgovornost kada radite u kompleksnom i obimnom sistemu sa velikim investicijama koje iziskuju ogromna sredstva, ali u pogledu donošenja odluka kako i gde investirati situacija je mnogo opsežnija, jer postoji program poslovanja “Srbijagasa”, u kojem su jasno definisani segmenti o ulaganju novca. Pre svega, unapred se jasno određuje program na godišnjem nivou, a to je opet ograničeno strateškim planovima, koji su dugoročni za transport i distribuciju. Moram da kažem da ja ne donosim odluku koja će investicija biti realizovana, već samo sprovodim i pratim određeni projekat, sektore koji su uključeni u proces, kao i kordinaciju određenih službi i u tome se ogleda moja odgovornost i nadležnost funkcije na kojoj se trenutno nalazim. Direktor u saradnji sa Vladom i Ministarstvom donosi odluke, jer smo mi državno preduzeće i ne možemo realizovati određenu investiciju ukoliko prethodno Vlada nije odobrila program poslovanja. Naglasio bih da je u okviru moje ingerencije i održavanje gasovoda, a to je svakako veoma bitan organizacioni deo u sistemu JP “Srbijagas”. U Zrenjaninu i Beogradu nalaze se radne jedinice za održavanje gasovoda i stručni kadar kojim se možemo pohvaliti kao jednim od najboljih u regionu.
Izdvojte investiciju na koju ste posebno ponosni?
– Ne mogu da izdvojim samo jednu, jer ima više investicija koje su važne. Projekat Banatski dvor na mene je ostavio najviše traga, jer ima višestruki značaj za celokupnu Srbiju. Skladište gasa u Banatskom Dvoru omogućilo je da ipak imamo bezbednost snabdevanja građana na daleko višem nivou nego ranije. U slučaju kada je došlo do prekida isporuke gasa preko Ukrajine, da smo imali kapacitet Banatskog Dvora kao što sada imamo, ne bi bilo problema sa snabdevanjem. Pored tog projekta, veoma je važna i celokupna gasifikacija Srbije, danas imate niže cene gasa i sve veći broj domaćinstava i industrije koja se priključuje na gas. U narednom periodu tek će se osetiti svi benefiti korišćenja prirodnog gasa, kako u industriji, tako i kod široke potrošnje (domaćinstva). Pomenuo bih projekat “Južni tok” jer je kroz njega osposobljen zaista veliki broj inženjera i stručnjaka, a time su stekli znanja i reference kakve nema niko u regionu. Bez obzira što je taj projekat stopiran, ubeđen sam da će u budućnosti ta dokumentacija moći da se iskoristiti kao i znanje koje su naši stručnjaci stekli.
Kakvi su vaši planovi za budućnost? Šta će biti sledeći projekat i koji značaj će imati za Srbiju ?
– Proširenje skladišta u Banatskom Dvoru svakako je jedan od najznačajnijih projekata. Sporazum je već potpisan sa “Gaspromom”, cilj je da se prošire kapaciteti, a sama realizacija zavisi i od ruske strane. Takođe se pominje i interkonekcija sa Bugarskom, gde Evropska unija vrši veliki pritisak na Srbiju da krenemo sa tim projektom. Mi jesmo sa zaključkom Vlade zaduženi da radimo projektnu dokumentaciju, ali još uvek čekamo da nam Evropska unija odobri sredstva za realizaciju ove interkonekcije.
Primer ste da u jednoj od vodećih kompanija u regionu na čelnim pozicijama rade vanstranačke ličnosti, izabrani zbog struke i znanja. Da li ste nekad imali pritiske takve vrste?
– Moram da naglasim da nikada nisam imao pritiske takve vrste, nisam član ni jedne partije i ne planiram da se bavim politikom. Direktor Bajatović, kada je došao na čelo ove kompanije, nije nikog od prethodnih direktora smenio. Imam zaista veliku slobodu da se bavim poslom koji znam da radim. Mislim da ne treba mešati politiku jer ovaj posao je najviše vezan za struku!
Po završetku Mašinskog fakulteta u kojoj meri ste bili osposobljeni da radite?
– Stvari koje se nauče na fakultetu samo su predznanje, a ja sam imao sreće što sam se nakon studija zaposlio u Termoelektrani u Novom Sadu gde sam završio pripravnički staž i faktički naučio da praktično primenim teorijsko znanje stečeno na fakultetu. Stalno ponavljam svim inženjerima, bilo koje struke, da bi trebalo da rade u velikim sistemima kao što je Termoelektrana jer je u tom sistemu sazdano sve ono o čemu slušate na studijama. Moja karijera je išla postepeno, stepenik po stepenik, i tako sam učio, znanje koje sam sticao, utvrđivao i to je zaista jedini način ka napredovanju. U našem poslu veoma je važno da se ništa ne preskače jer se sve kad-tad vrati kao bumerang. Nažalost, naš obrazovni sistem ima oskudnu praksu, što nije slučaj u inostranstvu, gde je praksa sastavni deo školovanja i u podjednakoj meri je zastupljena sa teorijskim delom.
Šta vama predstavlja Novi Sad?
– Rodom sam iz Zrenjanina i kada je trebalo da se odlučim za studije, postojale su dve opcije – Beograd ili Novi Sad. Odlučio sam se za Novi Sad jer je mirniji, prijemčiviji za život i u vidu organizacije i porodičnog života. Solidan noćni život daje mi priliku da izađem i uživam sa svojom porodicom i prijateljima kada god mi to poslovne obaveze dozvole. Grad je lociran na reci, u blizini Fruške Gore i pruža velike mogućnosti za rekreativnim bavljenjem sportom, pešačenjem, kao i vožnje biciklom u kojoj najviše uživam. Zbog svega navedenog ovaj grad je pre više od četvrt veka bio moj jedini izbor, i sa ove distance, mislim da je bio pravi.
Autor: Bojana Šević
Foto: Privatna arhiva
