Nataša Čaradi, Bačanka i Novosađanka diplomirani inženjer agroekonomije, svoju sreću pronašla je u Nemačkoj. Zajedno sa svojim suprugom, odselila se za Štutgart i odlučila da se bavi poslom koji je ispunjava i motiviše. U Novi Sad dolazi često, a šta joj najviše nedostaje te i kakva iskustva nosi sa sobom, izjavila je za naš portal…
Kada si otišla iz Srbije i čime se trenutno baviš?
Iz Srbije sam otišla pre šest godina. Odlučili smo se za Štutgart, (iako nam je prva destinacija bila Bodensko jezero) jer je moj suprug dobio radno mesto a i mogućnosti za napredovanje bile su mnogo veće. A sad, da li nam je to destinacija snova još nismo sasvim sigurni. S obzirom da moj fakultet nema dodirnih tačaka sa IT poslom, osim dva semestra čiste informatike, ovde je trenutno nemoguće dobiti bolji posao bez IT iskustva. Kada sam to shvatila, odlučila sam da se usavršavam u tom smeru i trenutno radim na proveravanju kvaliteta softwera (Software Testing). Takođe, i dalje aktivno učim jezik i pored četiri kursa koje sam pohađala odmah nakon dolaska u Nemačku i dobro savladanog jezika svakodnevno nailazim na reči i izreke koje do sada nisam čula. Jednostavo, bez jezika je nemoguće očekivati napredovanje!
Zbog čega si odlučila da odeš iz Srbije?
Moj suprug je u Nemačkoj završavao fakultet pa mu je u tom periodi ostao diplomski rad i prakse koje je morao da odradi u odgovarajućoj firmi. Kod mene je bila sasvim jednostavna odluka. Nakon završetka studija iako sam imala posao u Srbiji, odlučila sam da se ovde dalje usavršavam.
Šta ti se u novom gradu najviše dopada?
Poslovne, socijalne i kulturne mogućnosti! Ako ste u novoj sredini a pritom se dobro informišete, saznaćete da postoji pregršt škola stranih jezika od kojih možete izabrati onu koja vam odgovara. Svakodnevno je moguće posetiti koncert, muzej, predstavu a takođe postoji mogućnost da sami birate odgovarajuće škole za svoju decu. Ovaj grad poseduje ogroman broj parkova, vrtova, otvorenih i zatvorenih igrališta i nezaobilazan zoološki vrt “Wilhelma” koji nam je jedan od najomiljenih mesta u gradu. Osim toga, dva puta godišnje održava se Volksfest, nešto poput Oktoberfesta koji predstavlja istoriju i kulturu ovog dela Nemačke. Sve je toliko lepo, osim trenutne situacije u saobraćaju zbog izgradnje nove Železnicke stanice.
Sa kim se najviše družiš i da li ti je bilo teško da se uklopiš u novu sredinu?
Najčešće se družimo sa Nemcima ili ljudima koji su poreklom iz različitih zemalja i religija, ali su ovde rođeni. Družimo se i sa ljudima iz Srbije, Hrvatske, Bosne ali se zbog svakodnevnih obaveza jako retko viđamo. Svi su me lepo prihvatili jer onako kako se vi predstavite i ponašate tako ćete dobti zauzvrat. Do sada nisam imala lošeg iskustva. Jako sam se dobro uklopila, i u stalnom kontaktu sa nemačkim jezikom i mentalitetom sve je mnogo lakše.
Koliko ti nedostaje Novi Sad i koliko često dolaziš?
Novi Sad mi veoma fali u proleće kada se sve „budi“. Nedostaje mi naš mentalitet i ona poznata rečenica koju ti upute preko bašte: „Hej, da li si za kafu?“. Ovde je sistem sasvim drugačiji. I naravno mnogo mi fali moja porodica i prijatelji. Dolazim često…čak tri puta godišnje.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju da živiš?
Za sada ne planiram da se vratim, mada sam ranije o tome razmišljala. Kada dođu teški dani i kada mislite da nema izlaza, uvek pomislite na svoje najbliže i sigurni ste da bi pored njih svaka muka bila duplo manja. Ali sada nakon šest godina i porodice koju sam ostvarila i konačno kada je sve usklađeno, stvorili smo naš mali svet i potpuno se navikli na njega. Ali, ko zna kako će se sve dalje odvijati i gde će nas put još odvesti!
Autor: Tamara Kovačević
