Iako je “lijevalo kao iz kabla”, ipak su marioci likovnosti, intimizma, pastuoznog poteza četkom i ljubitelji neupitnih Potpisa jugoslovenskog slikarstva, došli u velikom broju, na otvaranje izložbe iz ciklusa “Pavle Beljanski – prijatelj umetnika”, koja je ovog puta vezana za fotofaktografiju i deo prebogatog sedmodecenijskog opusa, Stojana Aralice u Spomen zbirci Pavla Beljanskog (SZPB) autorke, istoričarke umetnosti, Jasmine Jakšić.
Pozdravljajući prisutne, upravnica SZPB, dr Jasna Jovanov je rekla da se ciklus posvećen Aralici, događa u pravom trenutku:
– U godini kada se obeležava 55 godina od otvaranja Spomen zbirke za javnost i 45 godina od otvaranja Memorijala umetnika, osvrćemo se na značaj autora čijim slikama počinje inventarna knjiga Spomen zbirke. Jer se ime Stojana Aralice vezuje za početke kolekcionarske karijere Pavla Beljanskog, za vreme kada su se kolekcionar i slikar sretali u pariskom predgrađu Malakof 1930. godine i kada je Beljanski kupio slike “Voćnjak” i “Plava kapija” za svoju kolekciju moderne jugoslovenske umetnosti – rekla je međ ostalim Jovanov, istakavši posebce zahvalnost Araličinoj porodici i sinu Borisu prilikom realizovanja izložbene postavke.
Jedan od najznačajnijih Araličinih biografa, te doajen u oblasti Istorije umetnosti, dugogodišnji likovni urednik galerije SANU, 93-trogodišnji, dr Stanislav Živković, je otvarajući izložbu u vrlo živom i emotivno–ekspresivnom govoru istakao činjenicu da se poznavao i sa Pavlom Beljanskim:
– Poznavao sam Pavla Beljanskog i bio iznenađen kada mi je on rekao da je pročitao moj rad o Nadeždi Petrović, koji sam objavio u časopisu “Delo”. Kasnije sam bio kod njega u Domu i gledao i raspravljao sa njim o platnu “Velike Ize” i u opšte drugovao sa ovim velikim gospodinom do njegovih poslednjih dana. U tom smislu sam i upoznat sa činjenicom, koliko je na Beljanskoga uticao odlazak u Pariz i upoznavanje sa stvaralaštvom tada mladih, Milunovića, Čelebonović, te Aralice i kada i kako je shvatio da treba da sakuplja naše umetnike, jer mu to nije bila prvobitna intencija. Takođe, Araličin život i stvaralaštvo sam periodizovao na minhenski, pariski, zagrebački i beogradski period i koji su u mnogome obeležili jugoslovensku likovnu scenu, posebce u segmentu okrenutom kolorizmu – istakao je Živković.
Pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje, Slaviša Grujić je govoreći o kontekstu, nove programske aktivnosti referentne SZPB, rekao da se ona odigrava kao polazišnica manifestacije Muzeji deset dana, od deset do deset (što je satnica otvorenih vrata svih ustanova ovog profila), koja ima za cilj da populariše i afirmiše pinakotečku i muzeološku delatnost, te da pokušava da niveliše i potre negativni uticaj riality i blokbaster šou programa, i u opšte, kulture šunda i kiča kojim je naše, tabloidizovano i potrošačko društvo preplavljeno.
Autorka postavke, istoričarka umetnosti, Jasmina Jakšić, je za zainteresovanu publiku odabrala 19 slika iz različitih faza Araličinog stvaralaštva, od kojih se četiri nalaze u kolekciji SZPB, a ostale po privatnim kolekcijama, te crteže iz Dokumentarnog fonda muzeja i koji će se moći pogledati uz brojne prateće aktivnosti i programe do 28 avgusta ove godine.
U žarkim koloritima Araličinog pejsaža i intimizma, uprkos “potopu” koji je pretio da preplavi ceo grad, te večeri u SZPB su međ ostalim, uživali i štovaoci poput: Save Todorova, predsednika Udruženja “Srpska Atina”; kadgodnjeg ministra poljoprivrede, dr Jana Kišgecija; direktora Doma zdravlja – Novi Sad, dr Veselina Bojata; pravnika firme “Južni tok”, Ivana Đokovića; arhitekte i pomoćnika direktora JP “Urbanizam”, Vladimira Rakića; dramaturga Svetislava Jovanova; kolekcionara Ivana Simića; advokata Veljka Etinskog; glodurke “Lepote i zdravlja”, Lidije Ćulibrk; novinarki Teodora Razumenić i Bojane Karavidić; fotografa Branka Lučića, Vlade Jovanovića, te sina Stojana Aralice, Borisa.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto Marta Đarmati i Vlada Rakić
