“Važno je naglasiti da ovogodišnji, 39. Fruškogorki maraton, nije održan u jednakim političkim, ekonomskim, socijalnim i svim drugim okolnostima kao što je to bio 8, 9. ili neki naredni maraton”, objasnio nam je Nedeljko Rodić, jedan od vodećih organizatora Fruškogorskog maratona na pitanje kako je u odnosu na prethodne – protekao 39. po redu maraton.
Profesor fizičkog vaspitanja, bivši profesionalni sportista, a sada personalni trener u trening centru “Invictus” naglašava da je pozicija za organizaciju ovakvog maratona svake godine sve složenija, zbog mnogobrojnih administrativnih, tačnije apsolutno nepotrebnih, prepreka.
“Jedno je sigurno: mi uspevamo da u novim okolnostima održimo najmasovniju sportsku manifestaciju i, jednostavno, ne tražimo mane nečemu što je dobro”, kaže Rodić.
Da li je sve proteklo kako je planirano?
– Samom činjenicom da nije bilo nikakvih ekscesa, niti ozbiljnijih povreda, a to su dva dva najvažnija aspekta maratona i ako se u obzir uzmu sve pohvale i pozitivni komentari, možemo ga oceniti kao apsolutno uspešan. Bog nam je podario izuzetno lepo vreme prvog dana maratona, zatim hladniju noć koja je prijala trkačima na Velikim i Ultra stazama, te kišni drugi dan koji je na raskvašenoj i blatnjavoj stazi pravio problem istim tim trkačima.
Dakle, imali smo i jednu i drugu poziciju, maratonci su se dobro snašli, dobro uklopili iako je drugog dana bilo znetno teže nego prvog… Sve u svemu, još jedan veoma uspešan maraton.
Da li je bilo nekih poteškoća u organizaciji?
– Poteškoća uvek ima. Međutim, govoriti o poteškoćama bi značilo da postoji strah i da to može biti prepreka da se napravi korak unapred. Da bi vam bilo jasnije o čemu pričam, napraviću slikovito poređenje: čitava dokumentacija za prvih deset maratona može da stane u jednu kutiju od cipela, dok dokumentaciju poslednjeg, 39. maratona, ne bismo mogli smestiti ni u kutiju od velikog frižidera… i to sa zamrzivačem. Šalu na stranu, ali nismo daleko od istine. Svake godine situacija oko nepotrebne dokumentacije biva komplikovanija, a to nas sve košta i vremena i novca.
Uvođenje kotizacija trebalo je da olakša samu organizaciju iz više razloga ali je naišlo na negativne komentare.
– Upravo tako. Prethodni maraton ostaće upamćen kao prvi na kojem se plaćalo učešće. Nažalost, nepopularani potez nismo mogli da izbegnemo pošto organizacija tako velike manifetacije mnogo košta. S obzirom na to da su sredstva koja dobijamo od grada svake godine sve manja, prošle godine došli smo u situaciju da su nam ostale samo dve opcije: ugasiti maraton ili uvesti kotizaciju. Svima iz organizacije bilo je jasno da nemamo pravo da ugasimo nešto što su generacije pre nas, na iskrenoj i velikoj ljubavi prema prirodi i planinarenju – stvarale. Očekivali smo da će ovakav potez – uvođenje novca, vrlo prljave i kvarljive robe, odjeknuti gradom, ali smo se nadali da ćemo imati priliku da objasnimo zašto to nismo mogli da izbegnemo. Vodile su se raznorazne kampanje protiv nas na društvenim mrežama, na radio stanicama, ali niko nam nije dao priliku da objasnimo prave razloge zbog čega smo bili prinuđeni da to uradimo. Moram da naglasim da osim informacija o tome kada kreću autobusi i kada je start maratona, ništa drugo nije plasirano u medije… Sve do uvođenja kotizacije. Tada smo svima postali zanimljivi. Zvani smo i po 10 puta na dan zbog izjave, trpeli smo raznorazne pretnje i uvrede… Bilo je preko 2.000 učesnika koji su bojkotovali maraton i koji su učestvovali bez knjižica… Da bi se sve ovo bolje razumelo, jedina prava, apsolutno proverljiva istina je da je 2015. godine, na 38. maratonu, 96.3% učesnika, od blizu 10.000 učesnika, platilo kotizaciju od 100 dinara, ako su uplatu izvršili pre dana održavanja maratona ili 200 dinara na sam dan maratona.
Ovaj podatak slikovito govori o socijalnoj i ekonomskoj bedi koja je prisutna na ovim prostorima dugi niz godina pošto ispada da je Srbinu i džaba skupo. Pitanje koje moram da postavim je da li ovakva manifestacija posle tolikih godina trajanja ne zaslužuje promociju u medijima?! Za 39 godina postojanja jedinu priliku da nešto više kažemo o samom maratonu dobili smo prošle godine, na konferenciji “ProFemina” gde sam, na poziv Marine Marić, izvršne urednice časopisa “Lepota i zdravlje” – gostovao. Bez obzira na sve, a zaključno sa ovim 39. maratonom, uspeli smo da opstanemo i izdržimo sve udare: Fruškogorski maraton bio je i ostao čist kao dečija suza. Pripreme za jubilarni, 40. maraton uveliko su u toku i siguran sam da će biti još bolji!
Ko su vam partneri na projektu?
– Kao i svake godine to su: grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, sva javna preduzeća grada Novog Sada, Ministarstvo unutrašnjih poslova – sektor saobraćaja, Policija opšte nadležnosti, Gorska služba spasavanja, Nacionalni park Fruška Gora, Gradska organizacija Crvenog krsta Novog Sada, Crveni krst iz Rume, Vodovod i kanalizacija iz Rume, Vodovod i kanalizacija iz Inđije, Ekonomski fakultet iz Subotice i mnogi drugi. Unapred se izvinjavam ako sam nekog zaboravio, ali spisak svih onih koji su učestvovali i bili nam od velike pomoći je jako dugačak. Na tom dugačkom spisku je neko ko, ne samo da nam pruža podršku svih ovih godina, nego smatramo da ovaj maraton treba da bude i njihov maraton, a to je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, čiji su studenti radili kako na trasama kojima prolaze učesnici tako i u organizaciji na startu i cilju maratona.
Koja staza je, da kažemo, najpopularnija?
– Gledano po broju učesnika koji su gazili stazama, to su Mali Istočni i Mali Zapadni maraton. Međutim, po mom mišljenju, veliki broj ljudi pravi grešku jer godinama dolaze na iste staze i nikada se ne oprobaju na drugim. Zašto ovo kažem? Naime, pored te dve staze postoje još i slabije posećene Pripravničke, podjednako lepe, atraktivne i protežu se kroz jedan od najlepših delova Fruške gore. Konkretno govorim o Pripravničkom Južnom i Pripravničkom Zapadnom maratonu koji se nalazi na potezu od Letenke prema Andrevlju, Grgurevcima, Šuljamskoj Glavici. Dakle, najzapadniji deo Fruške Gore. Nadam se da će se to promeniti i da će, u godinama koje su pred nama, maratonci promeniti svoje rute i pešačiti navedenim stazama, te upoznati drugi deo Fruške gore. Siguran sam da neće pogrešiti jer je prelep.
Interesovanje za maraton je svake godine veliko. Koliko je zanimljiv mladima i koliko je maloletnih građana učestvovalo?
– Tačne podatke nemamo, ali po nekoj našoj slobodnoj proceni bude ih oko 4.500 do 5.000. Te podatke imamo na osnovu “grupnih prijava” preko kojih se prijavljuju deca iz osnovnih škola, maloletnici iz srednjih škola i sportskih klubova. “Grupne prijave” zaživele su poslednjih godina i pomažu kako njima, tako i nama u organizacionom delu, te su navedene cifre približno tačne, možda malo i veće. Napomenuo bih to da su upravo mladi ti na kojima se maraton zasniva i na koje se treba osloniti u godinama koje su pred nama. Ako stvore naviku za boravak u prirodi, radiće to i u kasnijem životnom dobu.
Imate li podatke o tome koliko je bilo učesnika starijih od 50 godina?
– Tačne podatke nemamo, ali jedno je sigurno – osobe koje imaju više od 50 godina su u manjini.
Koliko volontera učestvuje tokom dva dana maratona?
– Volonteri nisu samo studenti, iako se svake godine odazovu u velikom broju. Pod pojmom “volontera” podrazumevamo i sve planinare iz 30ak, mahom novosadskih, planinarskih društava, društva iz Srema, društva Zrenjanina, Subotice, pa čak i društvo iz Novog Pazara. Njihovi zadaci su pripremanje staza za maraton, počev od čišćenja, merenja dužina, visinskih razlika, markiranja staza… Tu su zatim i volonteri Crvenog Krsta, volontera koji su bili na kontrolnim tačkama za vreme maratona (ima ih 26, neke su aktivne po i 30 sati), volontera koji su bili na startu i cilju… Da ne nabrajam dalje, ali u toku dva dana maratona učestvuje preko 500 ljudi koji su odvojili svoje slobodno vreme kako svojim trudom obezbedili da ova najmasovnija sportska manifestacija izgleda ovako kako izgleda i hvala im na tome. Bez njih ne bismo mogli da uradimo mnogo toga.
Koga je bilo više na 39. Fruškogorskom maratonu – žena ili muškaraca?
– Kao i u većini godina ranije, bilo je više žena na maratonu.
Kome biste se posebno zahvalili, kao i to od koga ste očekivali više?
– U čitavom nizu onih koji pomažu maraton i koji su dobrom voljom prišli ovoj priči ne bi trebalo nikoga posebno isticati. Sve koje sam pomenuo bili su od izuzetne koristi i to su stari partneri koji nas prate, maltene, od samog početka koliko smo u priči oko organizacije Fruškogorskog maratona i još jednom da napomenem, bez njih ovoga maratona ne bi bilo, kao ni volontera koje sam pominjao, pa kada spojite dobru volju Javnih preduzeća, Policije, Crvenog Krsta, fakulteta, volontera i planinara, onda dobijete rezultat u kojem imate manifestaciju koja se može oceniti iznadprosečnom, dobrom ocenom iz jednog jedinog razloga, u državi Srbiji su samo dve, od kojih druga nikada nema više od 300 učesnika, a ova naša, samo ove godine je imala preko 14.000 učesnika. Imamo veliku tradiciju, prelepu Frušku goru, ljude dobre volje i zbog toga ne bih nikoga posebno isticao, da se ne bi smo ogrešili o nekoga.
Šta je ono što biste poručili svim budućim ali i “starim” maratoncima?
– Svesni smo da smo otuđeni, da živimo u vremenu socijalne, ekonomske, kulturne i svake druge bede, da sadašnjem čoveku, koji se bori za opstanak i koji se ne snalazi u ovome liberalnom kapitalizmu, ako išta treba je to da sačuva zdravlje u nadi da će jednoga dana doći bolje vreme… Jer ako bolje vreme dođe, a zdravlje nije sačuvao, to praktično znači da je uzalud sve što je prethodno proživeo. I za kraj, što češće se kretati i što više voditi računa o svom zdravlju. Postoji zvaničan podatak od pre nekih 60 godina: da bi opstao, čoveku je bilo potrebno da uloži preko 65% svoje sopstvene energije dok je u eri novih tehnologija čoveku ne treba više od 10 ili 12% trošenja sopstvene energije, a svi nosimo gene onih koji su bili izuzetno zdravi i koji su se trošili, nama ne ostaje ništa drugo nego da se što više krećemo i radimo.
Autor: Daniela Stamenković
Foto: Privatna arhiva; Mladen Sekulić
