Da, ovako je predstavu “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali”, koja se našla sinoć, u centralnom, takmičarskom delu 61. Sterijinog pozorja, okarakterisala rediteljka i glumica u ovoj duo-drami, Mirjana Karanović.
Uz Pozorje mladih koje je u punom zamahu i na kojem behu predstavljene: Akademija lepih umetnosti iz Beograda; Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini (Zvečan – Kosovska Mitrovica); Akademija umjetnosti Univerziteta u Banja Luci, svaka sa klasnim predstavama – “Čekajući Godoa”, “Simpatijom i antipatijom” te “Umjetnošću imitacije”, o sinoćnom festivalskom danu, pozorišnici su bili u prilici da prisustvuju i radionici pod nazivom “Teatar za svakog”, Nacionalnog pozorišta Škotske i dramaturškoj radionici koja se odigravala u okviru pratećih programa na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta.
U selekciji nacionalne drame i pozorišta, o ovoj Sterijanskoj večeri, čak dva puta je izvedena drama sa konceptom role-play-a, “Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali”, po tekstu mlađahne Tanje Šljivar, a u režiji koju potpisuje naša proslavljena glumica, Mira Karanović, koja je među ostalim, govoreći o htenju da ovu romanesknu Šljivarkinu formu “opozorišni”, rekla:
– Kada sam prvi put pročitala ovaj tekst, preplavile su me emocije koje izbijaju iz njega. Prepoznala sam u njemu slojeve moje duše. Moje tuge, strahove, čežnje, praznine koje ostaju iza ljudi koje sam volela. U njemu sam prepoznala sva moja bića koja uporedo žive u meni. Devojčicu koja čezne za pažnjom oca, prazninu majke koja više nema svog sina, neizmernu ljubav devojke prema bratu i žudnju zrele žene za životom. Ja nisam režirala ovu predstavu, jer je ona igra i mi smo u njoj igrači. Ona ništa ne objašnjava. Ona se otkriva. Ona se čuje, vidi i oseća – rekla je među ostalim rediteljka i glumica.
U sižejnom smislu ova drama je pred sterijansku publiku donela četiri arhetipske scene i odnose između majke i sina; brata i sestre; zrele žene i mladog muškarca i oca i kćeri, kroz formu dijaloga i naracije smenjujući i preplićući priče o Mari, ženi u poznim 40-tim i Milanu, 17-togodišnjem tinejdžeru, koji pokušavaju da u jednom kratkom vremenskom periodu ispričaju svoje živote na potresan, dokumentaristički i lirski način.
Iako je reakcija pozorišnika i marilaca teatra i Pozorja, da ova postavka nije očekivana kao “pozorijanska predstava”, te da nisu jasni motivi zbog kojih ih je sama selektorka uvrstila u svoj izbor, Marina Milivojević – Madžarev je, objašnjavajući motive, rekla među ostalim, da je u pitanju “pozorište koje pomera, preispituje i prevazilazi granice dramskog teatra usredsređenog na podražavanje radnje putem hronološki ispričane priče”, te da je u slučaju inscenacije “Mi smo oni na koje su vas upozoravali”, u pitanju “metafora života na Balkanu danas”. Uz Karanovićevu u predstavi je igrao i mladi Enes Salković, dočim je scenografiju i kostim potpisala, Sabina Trnka.
Međ’ brojnim pozorišnicima i mariocima teatra i svega oko njega i ove večeri smo prepoznali: ovogodišnjeg Sterijinog laureata za dramski tekst, Božidara Kneževića; predsednika Color Press Grupe i novinskog maga, Roberta Čobana, reditelja, Voju Soldatovića; fotoreportera Dragutina Savića; glumce: Sonju Damjanović, Milovana Eru Filipovića; Gordanu Đurđević Dimić; Radoja Čupića; konceptualiste i literate: Vladu Kopcla i Slobodana Tišmu; Tanju Marković i Milana Šolaju; arhitektu Vladu Rakića; novinare Slobodana Savića, Branu Kovačević; Ninu Popov; Natašu Gvozdenović; Igora Burića; Nenada Ševa; Voju Alimpića; odbornicu Jasnu Kazimirović Gajić; lekarski par Bojat – zubarku Natašu i ortopeda i direktora Doma zdravlja, Novi Sad, Veselina; bračni par Labudović – Helenu i Borisa; dramaturga Svetislava Jovanova; protokol maestru –Minju Lagator; i brojne druge.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vlada Rakić i Brane Lučić
