Nova predstava u Novosadskom pozorištu, “Pijani proces”, rađena je po tekstu Bernara Mari Koltesa. Tekst je inspirisan “Zločinom i kaznom” Dostojevskog, a na pozorišne daske u našoj zemlji prvi put je postavio mladi režiser, Robert Lenard. Premijera je 27. marta, a evo i razloga zbog kojih je vredi pogledati.
“Deca onih roditelja onih majki koji stalno očekuju nešto od svog deteta, kao da njemu žele dobro a u stvari sebi žele dobro da se popnu na nekoj društvenoj lestvici u datoj okolini, ta deca postaju nesrećna, ne žive svoj život. I mislim da je naš Raskoljnikov žrtva svoje majke”, kaže Edit Farago, koja tumači lik Raskolnikove.
Raskoljnikov između Zločina i kazne, u Pijanom procesu. Dugi monolozi, erotika, nasilje i filozofsko-politička pitanja savremenog društva- sve je to “Pijani proces” ili “Zločin i kazna”.
“To jeste Zločin i kazna, a i nije baš. On nekako otvara neke tajne veze unutar teksta originalnog romana. Nekako tu otvara i oslobodi energije mračne, koje jesu tamo, ali nisu izašle na videlo”, veli Robert Lenard, režiser.
Ono što i u jednom i u drugom delu naslućujemo i što nas pogađa, to je nit koja spaja i kraj 19. veka u Rusiji, kada je Dostojevski pisao Zločin i kaznu i polovinu 20. veka u Francuskoj kada je Klotes pisao Pijani proces, i sada 21. vek u Srbiji kada iznova analiziramo i tumačimo greh.
“Zapravo cela predstava na neki način se radi o gušenju. O našem gušenju u društvu, o gušenju samora društva, a nekako mislim da smo mi to opotpunili. Ovaj tekst jeste napisan ’71. nije napisan za nas u ovoj zemlji, a kao da jeste bogami”, kaže Lender.
Autor: RTV
