Trener košarkaškog kluba “Sport’s World”, Dimitrije Živković, je ušavši među četiri najbolje ekipe Srbije u konkurenciji sa kadetima, prošlog meseca ostvario izuzetan uspeh. Nastavkom niza sjajnih rezultata proteklih nekoliko godina i plasiranjem na fajnal for oparavdao je ime malog kluba koji je iznedrio plejadu svetski poznatih igrača kao što su Darko Miličić, Milenko Tepić, Branko Cvetković te mnogih drugih.
Za NsHroniku.rs, Živković govori o usponima, padovima, veri i prijateljstvu među svojim igračima, kao i problemima sa kojima se susreću klubovi poput Sport’s World-a, jedinog kluba u Vojvodini koji je u poslednjih 15 godina svake godine imao predstvanika u završnici prvenstva Vojvodine i gotovo svake u završnici Srbije.
Nekada ste igrali za “Sport’s World”, koliko dugo se bavite trenerskim poslom?
Svoje prve košarkaške korake sam napravio upravo u Sport’s World-u, klubu koji je već dugi niz godina u samom vrhu srpske košarke u radu sa mlađim kategorijama. Trenerskim poslom se bavim šest godina. Po preporuci Ivana Hajnala, vlasnika kluba, 2010. godine sam završio Višu trenersku školu i krenuo sa radom u klubu. Igrom slučaja, svoju sadašnju generaciju sam preuzeo od svog prvog trenera Vlade Markovića, kom sam neizmerno zahvalan na tome što mi je omogućio da radim sa ovim dečacima i na svemu što sam naučio od njega.
Po Vašem mišljenju, u kom uzrastu je najbolje početi sa treninzima?
Ne postoji pravilo, to prevashodno zavisi od deteta. Mišljenja sam da je najbolje da se započne u trećem ili četvrtom razredu osnovne škole.
Kako se prepoznaje talenat kod dece i da li je visina presudna za uspešno bavljenje košarkom?
Talenat kod dece se uoči odmah, već nakon nekoliko vežbi na prvom treningu. Posle toga se ulazi u detaljniju analizu i sagledavaju se fizičke karakteristike deteta. Visina je jedna od bitnijih, ali nije presudna za uspešno bavljenje košarkom. Moj zadatak jeste da kroz treninge uočim šta deci nedostaje, u kojim segmentima mogu da napreduju i na čemu treba da rade da bi ispoljili svoj talenat.
Nedavno ste osvojili 4. mesto u kadetskoj ligi Srbije, koliko Vam to znači?
To je ogroman uspeh koji mi stvarno dosta znači. Odličnim radom tokom cele sezone, uz dobru atmosferu u timu i oko tima, ostvarili smo fantastičan rezultat. Trudili smo se da napredujemo i da u svakoj sledećoj utakmici budemo bolji. Van terena smo takođe negovali timski duh i bili prava ekipa. Zahvalnost dugujem šefu Miroslavu Anđelovu, koji vodi klub, na ukazanom poverenju da vodim ekipu u Kadetskoj ligi. Ovaj uspeh momcima i meni daje energiju da radimo još jače i nastavimo sa dobrim rezultatima.
Često organizujete sportske kampove po čemu je Vaš klub poznat od ranije, koliko su ovakva okupljanja važna za razvoj mladih sportista?
Klub ima već tradicionalnu praksu odlaska na kamp svake godine, najčešće u avgustu mesecu. Pored priprema za početak nove, predstojeće sezone, uz intenzivne treninge u prirodi, cilj je i druženje. Ove godine smo se odlučili za kamp Golija na Zlatiboru, gde ćemo imati odlične uslove za rad i mogućnost treninga u sali.
Klub “Sports World” svoje delovanje počeo je kao škola čiji je zdatak bio pronalaženje i stvaranje velikih talenata poput Darka Miličića, Milenka Tepića ili Lasla Roberta, kao i mnogih drugih, koliko danas uspevate u tome?
Pored sjajnih rezultata koje smo ostvarili i po kojima je klub poznat, još jedna ambicija je stvaranje talenata. Prošle godine smo imali kadetskog reprezentativca Marka Kovačevića na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, zatim Toma Vasiljević je sada pozvan na širi spisak kadetske reprezentacije. To su sve pokazatelji da se dobro i kvalitetno radi sa decom u klubu. Zahvaljujući odličnoj sezoni i dobrim igrama cele ekipe, imamo reprezentativce, što je za mene kao trenera satisfakcija i velika čast. Nadam se da oni neće biti jedini igrači iz Sport’s World-a koji će se boriti za dres reprezentacije Srbije.
Imate li finansijsku podršku grada, kao jedini klub u Vojvodini, koji je u poslednjih 15 godina svake godine imao predstavnika u završnici prvenstva Vojvodine i skoro svake u završnici prvenstva Srbije?
Ove godine nismo dobili očekivana finansijska sredstva od grada. Za učesće u Kadetskoj ligi Srbije najveći problem nam je bio prevoz. To smo rešili zahvaljujući dobroj volji roditelja, dok nijedan pozitivan odgovor nismo dobili od strane grada. Nadam se da naši rezultati neće ostati nezapaženi i da će se pojaviti neophodna finansijska podrška.
Koliko je zahtevan posao trenera?
Trener u mlađim kategorijama nije samo trener. Neophodno je biti dobar pedagog, autoritet i prijatelj. Sledeća ne manje značajna stvar je korektan odnos sa roditeljima i izgradnja međusobnog poverenja. Svako dete koje trenira i trudi se, zaslužuje šansu za učestvovanje u utakmicama.
Da li je isplativo baviti se ovakvim pozivom danas u Srbiji?
Posao trenera je nemoguće obavljati ukoliko se ne radi iz ljubavi. Danas u Srbiji ovakav poziv nije mnogo isplativ. Nadam se da će se to promeniti na bolje i da neće svi treneri stremiti ka inostranstvu, gde je to daleko plaćenije.
Šta bi ste poručili mladim košarkaškim talentima?
Moja poruka jeste da sam talenat nije dovoljan za uspeh. Potrebno je uložiti mnogo napornog rada, truda, upornosti i odricanja i rezultati će se pojaviti.
Autor: Mirjana Batić
