Miroslav Popov, rodom iz Sremskih Karlovaca, od malih nogu bio je opčinjen volanom i velikim točkovima. Ta opsesija se uhvatila pod ruku sa željom za usavršavanjem i uz pomoć nekolicine prijatelja i poznanika dovela ga u Kanadu, Edmonton, glavni grad pokrajine Alberta koja je najbogatija prirodnim nalazištima nafte.
Kada si otišao iz Srbije i čime se trenutno baviš?
Početkom 2010. godine moja želja za boljim “sutra” bivala je sve veća. Tog leta dobio sam posao kao vozač u kompaniji koja se bavi trasportom opasnih materija. Prvo što sam primetio po dolasku u novu firmu, da su njihovi kamioni mnogo veći od evropskih. Ali, vožnja istih se mnogo brzo savlada. Dve godine posle toga i ja sam postao vlasnik jednog od njih.
Da li postoji neki poseban razlog zbog kojeg si odlučio da napustiš Srbiju?
Roditeljska briga i porodična odgovornost probudili su u meni želju za odlaskom iz Srbije jer u mojim očima bolje sutra nije bilo ni na vidiku. Želeo sam da u životu stvorim nesto za svoju decu, porodicu. U potrazi za poslom van Srbije najbolje mogućnosti otvarale su se u Kanadi i odlučio sam to iskoristiti. Kako kaže naš narod: “Kanada, obećana zemlja!” Zaista je tako.
Šta ti se u novom gradu najviše dopada?
Edmonton je veliki grad sa preko 900.000 stanovnika i ima mnogo dešavanja tokom cele godine. Po dolasku najviše mi se dopala jedostavnost tako velikog grada i srdačnost ljudi koji cene rad koji se ovde i te kako isplati.
Sa kime se najviše družiš i koliko ti je bilo teško da se uklopiš u sredinu?
Uglavnom se družimo sa ljudima sa prostora bivše Jugoslavije i zahvaljujući njima, uklapanje u novu sredinu prošlo je relativno brzo i jednostavno.
Da li često dolaziš u Srbiju?
Trudimo se da dolazimo svake dve godine. Kada ne dolazimo, nastojimo da nam dođe u posetu neko od naših najmilijih.
Koliko ti nedostaje Novi Sad?
U početku sam osećao snažnu nostalgiju! Samo razmišljanje da sam tako daleko od porodice i prijatelja mi je teško padala. Vremenom se sve menja… Srećan sam što sam uspeo za kratko vreme da učinim dosta za svoju porodicu i ostvarim neke svoje snove.
Da li planiraš da se vratiš u Srbiju da živiš?
Srbiju mnogo volim i bilo mi je teško da napustim sve. Za sada planiram samo godišnje odmore da provodim tamo, bar dok se ne poporavi situacija. Kada u Srbiji budem mogao pronaći posao i kada budem zarađivao toliko da svojoj porodici priuštim normalne uslove za život, kao ovde, tada ću se vratiti!
Autor: Tamara Kovačević
