Milenka Obradović, master pedagogije i izvršna direktorka Centra za proizvodnju znanja i veština (CPZV), zajedno sa kolegama iz organizacije, pokušava da unapredi položaj marginalnih grupa i da ih ravnopravno uključi u društvo. Na tom putu bilo je i prepreka, ali mnogo su značajniji postignuti rezultati i promene koje su merljive i vidljive, a to i jeste jedna od najvažnijih uloga organizacija civilnog društva.
Kada je i sa kojim ciljem osnovana vaša organizacija i kakva je struktura zaposlenih po pitanju obrazovanja i oblasti rada?
Centar za proizvodnju znanja i veština je formalno nastao 14. februara 2012. godine i ove godine smo proslavile 4. rođendan. To je već 4 godine kako vredno i u kontinuitetu radimo na ostvarenju svojih ciljeva. Naš Centar je osnovan od strane praktičarki i ekspertkinja u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i kulture – dakle, pretežno humanističkih profesija.
Naši ciljevi su sledeći: unapređenje ličnih i profesionalnih potencijala i kapaciteta dece, mladih i odraslih; unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva i institucija; unapređenje odgovornosti i kvaliteta rada lokalnih i regionalnih vlasti; osnaživanje lokalne zajednice i promocija partnerstava i umrežavanja na svim nivoima.
Struktura zaposlenih i angažovanih u organizaciji je raznolika i CPZV ne čine samo tzv. pomagačke profesije (psiholozi, defektolozi, pedagozi), već i stručnjaci/kinje iz oblasti finansija, IT sektora, stranih jezika i prevođenja, prava, i sl.
Za CPZV je posebno interesantna činjenica da njegov tim uglavnom čine žene. Koliko je to za svaku od vas pojedinačno značajno, a koliko doprinosi porodicama, pa i široj zajednici?
Da, većina naših saradnica su žene. Znate kako kažu: “Sve se može kad se žene slože”. Aktivizam ovakve vrste je značajan za svakog zdravomislećeg člana zajednice. Ovo je, zapravo, iskorak ka rešavanju pitanja i problema iz najbližeg okruženja sa kojima se svako od nas suočava, pa do težnje ka globalnom poboljšanju funkcionisanja društva i zajednice kojoj pripadamo. Verujemo da u tome uspevamo, jer smo u 4 godine postojanja i rada uspele da stignemo do nekih vrlo značajnih inicijativa, kao i da dopremo do one populacije koja se nalazi na krajnjoj margini društva. Dodala bih samo da naša organizacija nije ciljano samo ženska i da imamo i saradnika. Veoma smo otvoreni za saradnju i to je jedna od naših prednosti. Svako ko ima ideje i volju da radi, dobrodošao je.
Koja su osnovna polja delovanja CPZV-a i ukratko predstavite svako od njih?
Centar za proizvodnju znanja i veština je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti ličnog, organizacijskog i društvenog razvoja. U vezi sa svrhom osnivanja razvili smo svoje programe prateći tri strateška pravca i ka njima smo usmerili svoje aktivnosti. U najširem smislu polje delovanja CPZV-a se grana na 3 strane/programa: romski program, program za decu i porodicu i omladinski program.
CPZV se načelno zalaže za razvoj inkluzivne zajednice i težimo da je razvijamo u pravcu uključivanja ranjivih grupa.
Koje programe, aktivnosti i projekte ste do sada sproveli i izdvojite neke na koje ste posebno ponosni?
Najznačajniji projekti koje je CPZV realizovao (neke od njih i dalje realizuje) odnose se na obuke, stručnu pomoć i informisanje različitih aktera o načinima apliciranja i korišćenja EU fondova. Ovde smo najviše usmerene na podršku pisanja projektnih predloga za organizacije i institucije koje se bave poboljšanjem položaja Roma u Srbiji.
U nekoliko projekata realizovanih na lokalnom nivou, CPZV je kao prioritet postavio unapređenje rada i povećanje kapaciteta škola u domenu mentalnog zdravlja i kulture komunikacije među mladima.
CPZV, takođe, vodi računa o potrebama ljudi u svom neposrednom okruženju i pre 3 godine pokrenuo je program za decu i mlade u delu grada gde je kulturna ponuda za ove ciljne grupe vrlo oskudna. Program pod nazivom “Raspust na Naselju” je vaninstitucionalni program za decu školskog uzrasta koji se odvija u prostoru gde su smeštene naše kancelarije i nudi im sadržaje koji u okviru formalnog obrazovanja nisu zastupljeni ili su nedovoljno zastupljeni.
Projekat “Podrška ranom razvoju dece 0-6 godina” je socijalno-edukativna usluga namenjena porodicama i deci ranog uzrasta koje nisu uključene u sistem predškolstva, kao i romskim porodicama sa decom ranog uzrasta koje žive u neformalnim i nehigijenskim naseljima na teritoriji Novog Sada. Značajno za ovaj program je i to što smo uspostavili zvaničnu saradnju sa predškolskom ustanovom “Radosno detinjstvo”, pa deo aktivnosti realizujemo u njihovim prostorijama.
Sve najbrojane aktivnosti od velikog su značaja za nas i ponosne smo na sve naše rezultate, jer su plod marljivog rada i truda.
Kako izgleda put od ideje do realizacije konkretne aktivnosti?
Mislim da je važno napomenuti da mi radimo na vrlo profesionalnom i posvećenom nivou. Dakle, od osnivanja organizacije postojao je jedan put koji smo sledile. Ideje su različite, ali uvek vode istom cilju, a to je razvoj inkluzivne zajednice kroz oblasti delovanja koje sam već pomenula. Važno je da dobro isplaniramo pripremni period, ispitamo potrebe ciljane grupe, da bi posledično rad na samim aktivnostima uglavnom predstavljao zadovoljstvo.
Znamo da je projektno finansiranje već duže vreme osnov za svako prikupljanje sredstava. U skladu sa tim, koliko je teško dobiti sredstva za realizaciju projekata?
Skoro sve aktivnosti se finansiraju projektno. U praktičnom smislu to znači da moramo da uložimo trud nezavisno od toga kakav će biti ishod – mi ne možemo unapred znati da li će sredstva za realizaciju biti odobrena ili ne. Pisanje projekata je proces i zahteva dosta znanja i veština. Kada je neka ideja oblikovana i dobije svoju formu, kada smo zadovoljni proizvodom, to i dalje, nažalost, ništa ne garantuje, budući da se na svaki konkurs javi veliki broj aktera. To ne znači da izražavamo nezadovoljstvo svojom pozicijom, već samo pokušavamo da objasnimo da projektno finansiranje nije tako jednostavno kako se možda čini.
Koja je razlika, u apliciranju, uslovima i novčanim iznosima, između fondova koja dolaze iz Evropske unije i onih koji se mogu dobiti u našoj zemlji?
EU konkursi imaju određene procedure koje su malo komplikovanije, ali ne i nesavladive. Takođe, uglavnom se sredstva dobijaju na duži period, a iznosi su sasvim dovoljni da se pokriju aktivnosti. Sa druge strane, domaći konkursi se pišu na maternjem jeziku, što olakšava posao, ali su sredstva uglavnom manja, pa moramo da obezbedimo nekoliko projekata da bismo mogli da iznesemo zamišljenu aktivnost. Zajednička stavka prilikom apliciranja bilo kod donatora ili fonda je podnošenje izveštaja o realizovanim aktivnostima – finansijskih i narativnih. Dakle, ne ostavlja se puno prostora za improvizaciju.
Na koje načine se vi u organizaciji usavršavate i unapređujete znanje?
Sve mi, u CPZV-u, delimo stav da se formalnim obrazovanjem sticanje znanja ni izbliza ne završava. U skladu s tim, svaka od nas trudi se da se dodatno usavršava u oblastima u kojima je aktivna. Snažno podržavamo neformalne vidove obrazovanja, što je očito i spram brojnih treninga, seminara i obuka koje naše članice i članovi pohađaju kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, a sve u cilju povećanja produktivnosti i znanja.
Da li ste u dosadašnjem radu nailazili na probleme i prepreke i kako ste ih savladali?
Svakako da jesmo, jer tamo gde se radi, nailazi se i na teškoće. Pošto najviše radimo sa ranjivim grupama, otpor većinske zajednice je naš najveći problem u radu. Ne u smislu da nam neko ne dozvoljava da radimo, već u smislu nepodudaranja vrednosti. Međutim, kada su stvari jasno i transparentno postavljene, ako se radi i vidi pozitivan pomak, onda je lakše preskočiti neku barijeru argumentovano.
Budući da imate višegodišnje iskustvo u nevladinom sektoru, možete li da procenite koliko je značajno da postoji saradnja civilnog društva i državnih struktura? Da li je to način da se neke stvari brže i lakše promene na bolje?
Civilno društvo zapravo čine organizovani građani i građanke koji svojim delovanjem i akcijama nastoje da u svoju zajednicu (mesto, grad, opštinu, državu) unesu promenu koja je od opšteg zajedničkog interesa. To je snaga koja deluje van institucija sistema, ali sa jasnim ciljem, u smeru veće otvorenosti sistema prema građanima. Sa druge strane, imamo donosioce odluka i kreatore javnih politika. Naravno da je pravi put, put saradnje i zajedničkog delovanja. Mislim da je vrlo važno shvatiti šta su udruženja građana i principi na kojima ona funkcionišu, a to se često zapostavlja ili pogrešno interpretira.
Imate i veliki broj volontera. Kakav je njihov pristup radu, a kakv je vaš odnos prema njima?
Veliki broj volontera/ki je uključen u naše aktivnosti. Mislimo da je to vrlo jasan pokazatelj da su mladi ljudi motivisani da uče i napreduju. Sa naše strane trudimo se da ih podržimo u tome, pa kontinuirano organizujemo besplatne obuke za njih. Mislimo da je to i jedan od načina da našu volontersku grupu održavamo što duže na okupu. Verujemo da ulaganjem u volontere, ulažemo u organizaciju i zato se trudimo da podržimo sve one sa inicijativom. Zbog toga naši volonteri često “prerastu” u saradnike/ce na programima.
Kakvi su planovi Centra za proizvodnju znanja i veština, u bližoj i daljoj budućnosti?
Nastavljamo da vredno radimo na svojim aktivnostima, kao i do sada. Postoje programi i projekti koji su tek započeti, ali, kako sam navela, imamo viziju i jasan cilj, te su i buduće aktivnosti usmerene ka tome. Trenutno smo u procesu strateškog planiranja, koje radimo za period od 3 godine. Od septembra nastavljamo sa radionicama Centra za rani razvoj u neformalnim romskim naseljima, kao i u vrtiću predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”. Zaključila bih na kraju da nam je u planu da nastavimo da radmo kvalitetno i predano na postojećim programima kao i da razvijamo i unapređujemo nove koje su u skladu sa našim ciljevima.
Autor: Tijana Čubrilo
