Zbog 662 odštetna zahteva za ujede pasa, u visini od 119 miliona dinara, komunalnom preduzeću “Zoohigijena i veterina” preti blokada računa.
Tokom 2014. godine visina zahteva je iznosila 27 miliona dinara, da bi se godinu dana kasnije popela na 80 miliona. Primera radi, visina odštetnih zahteva u Beogradu za 2015. godinu iznosila je oko osam miliona dinara, čak deset puta manje.
Kako za 021.rs kaže direktor “Zoohigijene” Aleksandar Bursać, oni nedeljno isplaćuju od 200.000 pa do milion dinara. I pored takve dinamike plaćanja, naš sagovornik smatra da će preduzeće još koji mesec funkcionisati normalno, ali da će se, ukoliko ne bude reakcije nadležnih, poslovanje dovesti u pitanje.
“Ne možemo tačno da predvidimo kada će se naš konto isprazniti. Ukoliko se izvede prosta računica, u proseku građani za pojedinačni slučaj traže oko 180.000 dinara, što je daleko više nego u bilo kom drugom gradu u Srbiji. Dešavalo nam se da nas ljudi tuže za 400.000 dinara, a nakon odluke komisije prihvate i 40.000. Česti su slučajevi fingiranih ujeda, zaista ima svega”, kaže Bursać.
Da su odštete za ujede pasa veliki problem napominju i u Udruženju za zaštitu životinja “Spans”. Kako su rekli za naš portal, deo sugrađana, advokata i lekara brzo je shvatio da se na taj način može lako doći do novca.
“Nažalost, postoji veliki broj lažnih ujeda. Iznos odšteta je mnogo veći u Novom Sadu nego u drugim gradovima i to je dovelo do ovakve situacije. Komisija, koju je osnovao Grad, predstavlja jedan od koraka da se zloupotreba spreči, ali je to trebalo da se uradi mnogo ranije. Stalno ističemo da je veliki broj ujeda fingiran, jer smo svakodnevno na terenu i nismo imali slučaj da naše volontere napadne napuštena životinja”, navode u ovom udruženju.
Jedan od predloga “Zoohigijene”, koje će uputiti nadležnima, jeste da se ograniči maksimalna odšteta za ujede napuštenih pasa i mačaka. Preduzeće će zahtevati uvođenje “beogradskog modela”, odnosno da maksimalne isplate za ujede pasa budu 20.000 dinara za odrasle i 30.000 dinara za decu.
“Nekada sudije donose odluku o tome da li je pas vlasnički ili ne na osnovu toga da li je imao ogrlicu, što je nesuvislo. Zbog toga ćemo insistirati da uz medicinske ekipe i mi budemo obavešteni o ujedu pasa, jer tako možemo ustanoviti da li je vlasnički ili ne. Mi bismo izašli na teren, prikupili podatke i naravno vodili bismo računa o zaštiti podataka o ličnosti”, objašnjava Aleksandar Bursać.
Paradigmu problema za ovo preduzeće predstavlja nedavni napad šarplaninca na sedmogodišnju devojčicu i njenog oca. Pas je imao vlasnika, ali nije bio mikročipovan, zbog čega postoji osnova da se tuži “Zoohigijena”.
“Investitoru je bilo isplativije da drži psa na parceli, nego da plati čuvara. Pritom je prekršeno nekoliko članova Zakona o dobrobiti životinja, pas je bio zapušten, drugi su se brinuli o njemu i bio je na neograđenoj površini. To je najveći problem, ljudi budu povređeni zbog neodgovornih vlasnika. Sa tim imamo problema od početka našeg rada. Koliko god životinja mi smestimo u prihvatilište, uvek će se naći neko ko će napustiti ljubimca”, navodi Bursać za 021.rs.
Spans – Životinje kolateralna šteta
U udruženju “Spans” navode da je postojanje “Zoohigijene” u rešavanju problema napuštenih životinja veoma važno, ali da su preduslovi transparentan rad, saradnja sa nevladinim sektorom, kao i racionalno raspolaganje budžetskim sredstvima. Prema njihovim rečima besplatna sterilizacija, kastracija, čipovanje i vakcinacija napuštenih životinja su pozitivne stvari, ali ipak postoji niz problema.
“Bez poštovanja pravila i zakona problem se samo zamaskira. Životinje će i dalje biti kolateralna šteta, a do rešenja nikada nećemo doći. Neprihvatljivo je da preduzeće koje u svom nazivu ima reč ‘veterina’ nema rengden aparat, pa je upitno kako se sprovodi lečenje i dijagnostika povređenih životinja. Veoma bitan je i slučaj psa Stena, koji je eutanaziran mimo svih procedura, zbog čega su udruženja podnela prijave, ali postupak nije ni počeo. Takođe, primetan je manjak angažovanja u animaciji sugrađana da posećuju prihvatilište što umanjuje šansu za udomljavanje. Karantin u Futogu i dalje ne ispunjava uslove koje bi trebalo”, ističu u “Spansu”.
Takođe, u udruženju navode da je veoma bitno da se građanima i udruženjima dozvoli uvid u rad preduzeća.
“Zaposleni u ovom preduzeću reaguju na apele za sklanjanje povređenih i ugroženih životinja, ali smatramo da bi trebalo da se dozvoli svima koji su zainteresovani da prate šta se dešava sa životinjama u prihvatilištu i da se tim životinjama pruži najbolji mogući tretman, jer budžet kojim ovo preduzeće raspolaže na godišnjem nivou to i omogućava”, zaključuju u “Spansu”.
Iz Gradske kuće ni nakon nekoliko pokušaja nismo dobili odgovor na pitanja o planovima Grada, kao osnivača, u vezi sa ovim preduzećem. Prema Zakonu o dobrobiti životinja, svaka lokalna samouprava mora da ima preduzeće koje će voditi računa o napuštenim životinjama.
Autor: Zoran Strika
