Mali trgovci, ugostitelji, zanatske radnje i frizerski saloni i dalje su mesta u Novom Sadu u kojima je moguće platiti namirnice “na crtu”.Doduše, ova povlastica rezervisana je uglavnom za najbliže komšije, koje trgovci poznaju godinama, kao i za socijalno najugroženije stanovništvo.
S obzirom na to da je siromašnih sve više, veresija je i dalje prisutna. Kako se reporter 021 uverio na licu mesta, na crtu se uglavnom kupuju osnovne namirnice poput hleba i mleka, a slede sredstva za higijenu i održavanje poput praška za veš. Prodavci i vlasnici za naš portal nisu želeli da navedu do kog iznosa dozvoljavaju dugovanje za namirnice, ali je jedan od prodavaca dodao da je sve teže dozvoliti građanima koji su očigledno u teškoj situaciji da duguju iznose veće od 10.000 dinara.
U ne tako dalekoj prošlosti, na potpis se kupovalo na mesečnom nivou tako što se u prodavnici vodila sveska sa imenima građana koji su, po pravilu, stalni kupci. Na kraju svakog meseca pravio se presek stanja dugovanja (računa) svakog navedenog građanina, koji oko prvog u mesecu izmirivao dug. I tako svakog meseca. Kako su godine prolazile, trgovci su postepeno ukidali ovu povlasticu za građane, čuvajući svoje poslovanje.
Kako za 021 kaže predsednik Društva trgovaca Novog Sada Mlađan Šumić, trgovci su zbog omogućavanja plaćanja na potpis propadali pošto su omogućavali građanima da duguju velike iznose, koje nisu mogli da naplate.
“Kupovina na potpis je ranije bila masovna i zbog nje su radnje zatvarane. Nije trgovcu bio problem da naplati dugovanje jedne mušterije, već je problem bio u tome što je imao 20 do 30 mušterija koje su pazarile na potpis i ti dugovi su se nagomilavali. Trgovci ubrzo nisu imali novca od prometa da plate robu, namire račune… Bilo je to mučno vreme”, priča on.
Kako objašnjava, ranije je zbog bliskosti vlasnika radnji i građana bilo lakše gajiti “plaćanje na potpis”, a sada novosadskim radnjama cirkuliše mnogo kupaca i prodavci ne uspostavljaju naročitu bliskost s njima.
Građanima je, kao olakšavajuća okolnost, i dalje omogućeno da pazare na čekove. Čekovima se plaćanje odlaže od mesec dana do tri ili više meseci, što je naročito značajno porodicama. Šumić kaže da je odloženo plaćanje na 100 dana zastupljeno, a trgovci s bankama imaju dogovor da se iznos u kom se kupovalo odmah naplati od banke, a ona potom u dogovorenom periodu s računa građana skida određeni iznos.
Iako je kupovina na potpis jedan od sigurnijih pokazatelja slabljenja ekonomske moći građana, podsetimo da aktuelni statistički podaci na nivou Novog Sada pokazuju da su prosečne plate iz meseca u mesec sve više.
Autor: 021
