Radnicima “Novkabela” do kraja sledeće sedmice biće isplaćene zaostale plate za jun, jul i avgust. Nakon isključenja struje, zahteva za smenu direktora i dolaska Zorana Stanojevića na čelo preduzeća, jedan od osnovnih zahteva radnika – isplata zaostalih plata, biće ispunjen. Iako su u kratkom periodu uvećali proizvodnju za 180 odsto, fokusirali se na bitne proizvode i zakrpili pojedine rupe, Stanojević ipak ističe da je potrebno još dosta vremena da preduzeće stane na svoje noge i da se stabilizuje, što je veoma težak posao.
“Isplatom zaostalih plata došli smo do nulte zaduženosti u tom pogledu. To mi je veoma važno jer će ljudi početi da razumeju šta ja želim od njih, dobiće se na disciplini koja je preko potrebna, a i ljudi će shvatiti da ono što govorim ima težinu. Uspeli smo da ulijemo nadu i pokažemo da državno preduzeće može da posluje tržišno. Međutim, još uvek smo daleko od izlaza iz krize, pogotovo što je pred nama zimski period kada imamo manje narudžbina, jer nije sezona radova”, priča za 021.rs Stanojević.
Naš sagovornik ističe da je potrebno raditi na štednji resursa, kao i na zaustavljanju rasipanja obrtnog kapitala. Jedan od segmenata racionalizacije biće i smanjivanje broja proizvoda koji nastaju u fabrici. Trenutno, taj broj iznosi preko 2.000 različitih artikala, a u budućnosti bi mogao da bude oko 50.
“Kada imate veliki broj proizvoda znači da morate imati i veliki obrtni kapital kako biste bili profitabilni. Međutim, rezultati analiza pokazuju da što više proizvoda stvaramo imamo i veći gubitak, jer nemamo razliku koja je potrebna, troškovi su veliki i onda izostaju prihodi. Iz tog razloga fokusiramo se samo na profitailne proizvode. Ipak, bitno je i da smanjimo ukupne troškove, da otplatimo dugove koje imamo kako bismo bili konkurentni”, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li manji broj proizvoda koji će nastajati u “Novkabelu” znači i manji broj radnika, Stanojević odgovara da je deo zaposlenih sam zatražio da firmu napusti kao tehnološki višak.
“Razumem radnike koji žele da napuste preduzeće, težak period je za njima i neki više nemaju volje da rade. Međutim preduslov je da izaberem ko su ti radnici, ne bih voleo da ode većina dobrih radnika, a da ostanu oni koji su već umorni. Prvih osam meseci preduzeće je završavalo u minusu, sa aspekta radnika oni su svoj posao završili time što su ispunili osmočasovno radno vreme, sa aspekta upravljača ako završavate mesec u minusu to znači da niste zaradili dovoljno. Pokušavam da približim stvarnost koliko god ona loša bila. Oni koji žele da napuste preduzeće zapravo čine korak u korist samog ‘Novkabela’, jer su nam potrebni oni sa kojima možemo da izguramo krizni period i nastavimo dalje. Danas je teško naći dobre radnike koji znaju da rade sa kablovima”, kaže on.
Međutim, razmimoilaženje se javlja kod otpremnina, jer radnici traže 200 evra po godini staža, što im je ranije obećano, dok Stanojević ističe da za to nema dovoljno sredstava.
“Ja sam im ponudio da to bude zakonska otpremnina, čime oni nisu zadovoljni. Unutar fabrike ja nemam dovoljno sredstava da obezbedim tolike otpremnine, a da preduzeće nastavi da funkcioniše. Sa druge strane, ako bi država imala volje da takav predlog podrži, onda bih i ja pružio radnicima pomoć u ostvarivanju prava”, dodaje direktor “Novkabela”.
Konačna odluka o uvođenju unapred pripremljenog plana reorganizacije preduzeća odložena je za novembar, a Stanojević se nada da će plan biti prihvaćen. Zimski period će biti iskorišćen za restruktuiranje preduzeća kako bi se što bolje prilagodilo uslovima na tržištu.
Autor: Zoran Strika
Foto: 021
