Iako je odskora na funkciji zamenika pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, dr Nebojša Kuzmanović od 1997. godine radi na poslovima referenta za kulturu, prosvetnog inspektora i načelnika za društvene delatnosti u Opštini Bačka Palanka.
Na katedri za srpsku i uporednu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, doktorirao je 2009. godine, a tokom karijere radio je kao novinar, urednik, član je Društva književnika Vojvodine i Društva novinara Vojvodine. Objavljivao je eseje, prikaze i naučne radove i napisao nekoliko knjiga. Razgovarali smo o planovima i aktivnostima sekretarijata, ali i kandidaturi Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture i smeni novinara i urednika na Radio televiziji Vojvodine.
Pre samo nekoliko dana otvorili ste “Rusin fest filmu”, prvi međunarodni multižanrovski festival rusinskog filma u Šidu. Da li je to jedan od fokusa rada pokrajinskog sekretarijata u budućnosti, podrška nacionalnim zajednicama koje nisu brojne, ali stvaralački veoma produktivne?
Ključne reči su upravo “stvaralačka produktivnost” i njih sam i izdvojio prilikom otvaranja ove veoma značajne manifestacije, za koju verujem da će postati tradicionalna. Ni za mene lično, ni za aktuelnu pokrajinsku vlast, priča o nacionalnim zajednicama nije priča o brojevima, naprotiv. Nacionalne zajednice, uključujući i rusinsku o kojoj je u vašem pitanju reč, jesu raskošne nijanse u bogatom kulturnom spektru Vojvodine, a činjenica da su, i pored malog broja pripadnika, iznedrile izuzetne stvaraoce je naprosto impresivna. Otuda je i naša podrška potpuna i, to posebno naglašavam, iskrena, rekao bih i iskrenija nego što je to bilo prethodnih godina.
Početkom septembra sastali ste se sa urednikom “Srpskih nedeljnih novina” koje izlaze u Mađarskoj i najavili podršku Vlade AP Vojvodine ovom listu. Koje korake ste do sada preduzeli i kako Vlada AP Vojvodine planira da pomogne ovom listu?
“Srpske nedeljne novine” su samo jedan od medija na srpskom jeziku u zemljama u okruženju koje na redovnim konkursima podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Ove godine to su i Produkcija Zajedničkog veća opština i Radio “Dunav” iz Vukovara, Radio “Banska kosa” iz Belog Manastira i, najzad, Radio “Banat Link” iz Temišvara i mi smo se već sreli i sa njihovim predstavnicima. Nažalost, prethodno rukovodstvo sekretarijata je za to opredelilo više nego skromnih milion dinara, ali će već na novom konkursu, koji ćemo raspisati početkom naredne godine, iznos ove podrške sigurno biti znatno veći. Kad je reč o “Srpskim nedeljnim novinama” koje su bile povod za vaše pitanje, uredništvo želi da poveća obim i obogati sadržaje tog, za preostale Srbe u Mađarskoj, veoma važnog lista, i mi ćemo to podržati.
Kako vidite trenutno stanje i dešavanja u Pokrajinskom javnom servisu? Pre nekoliko dana pojavila se informacija da će RTV otpustiti još 111 zaposlenih koji će nastaviti da rade ako sklope ugovor sa agencijom koja bude imala najbolju ponudu u postupku javne nabavke?
Ne znam da li su te informacije tačne, ali to je, bile one tačne ili ne, pitanje za menadžment i upravni odbor RTV. Jer, ni jedan javni servis, pa ni ovaj pokrajinski, nije podređen ni jednom državnom organu, uključujući i naš sekretarijat. Mislim da je krajnje vreme da svi, a naročito oni koji u njemu rade, shvate da javni servis, po definiciji, pripada svim građanima, u konkretnom slučaju svim građanima Vojvodine. Njegova misija je, dakle, da tako koncipira i sve segmente svog programa, ali RTV tu misiju, realno, do pre nekoliko meseci nije ispunjavao, jer je previše bio protagonist samo jedne političke opcije, samo jednog političkog pogleda, za koji se na izborima 24. aprila ove godine, nedvosmisleno, pokazalo da ima veoma malu podršku u Vojvodini.
Kako komentarišete ocene novinarskih udruženja i urednika i novinara RTV-a da su sve smene političke?
Kao neshvatanje misije javnog servisa o kojoj sam govorio u odgovoru na vaše prethodno pitanje, a koje je posledica refleksa prošlih vremena u kojima se podrazumevalo da RTS ili RTV pripadaju državi, a time i političkoj garnituri koje je u tom trenutku na vlasti, refleksa kojeg, očigledno, mnogo onih koji se oglašavaju povodom događaja u RTV, ne mogu da se oslobode. Otuda proističe i njihova percpecija da to što je RTV posle osam godina gotovo apsolutne kontrole otrgnuta iz jednih političkih ruku, neminovno znači da mora da pređe u druge političke ruke. Ne, ne mora i to se nije ni dogodilo: ona je samo vraćena onima kojima pripada, dakle svim građanima Vojvodine zbog kojih postoji i koji je, na kraju krajeva, i finansiraju. I tu treba i da ostane.
Da li je Novi Sad spreman da bude Evropska prestonica kulture 2021. godine? Na koji način je sekretarijat uključen u sam projekat?
Jedan od prvih konkretnih koraka nove Pokrajinske vlade i njenog predsednika Igora Mirovića je, a čitaoci vašeg portala verujem da se toga svakako sećaju, bila izričita podrška toj kandidaturi, što, naravno, podrazumeva i punu podršku našeg sekretarijata. Šteta je što, opterećena partikularnim interesima, za to sluha nije imala i prethodna vlada. Jer, ima li išta logičnije nego, uprkos političkim razlikama, podržati svoj administrativni centar u jednom tako uzvišenom pregnuću? Uprkos izostanku te podrške, Novi Sad je za tu ulogu ne samo spreman, nego je, po mom dubokom ubeđenju, i zaslužuje. Lično sam optimista i verujem da ćemo se naredne sedmice kada će u Briselu biti doneta konačna odluka, svi radovati, uključujući i one koji nisu ranije prepoznali koliko je to važno i za naš grad, i za Pokrajinu, i za celu Srbiju.
Osim većeg budžeta, koji svakako svima nedostaje u kulturi, šta je još potrebno uraditi na kulturnoj sceni Vojvodine kako bi sačuvala svoj tradicionalni duh, ali ujedno i pratila svetske trendove i imala manifestacije koje se nalaze na evropskoj turističkoj mapi?
Zavisi šta podrazumevate pod sintagmom “tradicionalan duh”. Za mene je to, istovremeno i nerazdvojivo, činjenica da je upravo ovaj prostor mesto na kojem je u 19. veku, ali i docnije, formiran i očuvan kulturni i nacionalni identitet, danas većinskog srpskog naroda, kao i činjenica da kulturni i nacionalni identiteti drugih naroda koji ovde žive, kako sam već rekao, ukupnom kulturnom i svakom drugom spektru daju dodatne, raskošne nijanse. Otuda se istovremeno očuvanje i afirmacija i jednog i drugog ne isključuju, naprotiv – reafirmacija srpskog kulturnog ideniteta koji je, gle paradoksa, veštački stavljan u drugi plan jer, navodno, nekog ugrožava, i puna afirmacija identiteta svih drugih zajednica koje ovde žive, jedini su način da se sačuva i tradicionalan duh Vojvodine. To se, najzad, ne isključuje ni sa savremenim svetskim trendovima, naravno ako su oni zasnovani na umetničkim i uopšte kulturno – duhovnim kriterijumima, naprotiv. U tom smislu ćemo pomagati Matici srpskoj ili ogranku SANU u Novom Sadu, ali i, da se vratim na vaše prvo pitanje i “Rusin fest filmu” u Šidu. Kao, uostalom, i maticama i manifestacijama koje neguju identitet Slovaka, Bunjevaca, Mađara, Rumuna, Hrvata i svih drugih ljudi koji žive u Vojvodini.
Kakva je strategija Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama u ovom mandatu? Šta su prioriteti?
Upravo ono o čemu sam govorio u odgovoru na vaše prethodno pitanje: reafirmacija srpskog kulturnog identiteta i očuvanje i afirmacija kulturnih identiteta svih nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini u oblasti duha i duhovnosti. Otuda proističe i naša maksimalna i iskrena podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim episkopijama na području AP Vojvodine, ali isti takav odnos ćemo imati i prema Rimokatoličkoj, Evangeličkoj, Jevrejskoj i svim drugim verskim konfesijama. Naši prioriteti jesu pre svega obnova crkava i verskih objekata i to kroz angažovanje našeg Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Koje manifestacije i kulturne institucije preporučujete svojim gostima da posete u Novom Sadu, a koje vi najviše posećujete?
To, naravno, zavisi od njihovih godina ili interesovanja: Važno je da Novi Sad za svakog ima, a ima, nešto što je zanimljivo i atraktivno, bez obzira da li je reč o muzici, likovnom stvaralaštvu, teatru, književnosti… U Novom Sadu u oblasti kulture i umetnosti zaista “cveta hiljadu cvetova” i svako može da pomiriše onaj umetnički cvet koji najviše odgovara njegovom senzibilitetu. Lično se trudim da ne propustim ni jedan značajan kulturni događaj u oblasti pozorišne, književne ili muzičke kulture, ne zato što se to od mene očekuje, već pre svega zato što umetnost i kulturu osećam kao deo svog ljudskog identiteta. U pedesetoj godini sam konačno istinski shvatio značenje latinske reči solers – biti sav u umetnosti, a to je duhovna pozicija koja nam omogućava da budemo ono što zaista jesmo, pa čak i to da budemo monasi u robnoj kući.
Autor: Jelena Jovičić
Foto: Privatna arhiva
