Novi Sad, prestonica kulture 2021, godinama nije ulagao ni minimum u Petrovaradinsku tvrđavu, spomenik kulture od velikog značaja. Osim višegodišnje zapuštenosti i urušavanja, nije jasno definisana nadležnost institucija koje u opisu posla imaju i brigu o Tvrđavi, a još manje je zastupljena njihova saradnja. Ovi problemi bili su dovoljan razlog da Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada uzme stvar u svoje ruke i donese odluku da je Tvrđavi potreban menadžment plan.
Naime, Zavod trenutno radi na pisanju izveštaja o detaljnim analizama i istraživanjima Petrovaradinske tvrđave, a koje su počele još pre godinu i po dana.
Kako za 021 kaže arhitekta-konzervator Zavoda Katarina Maksimov, izveštaj će biti osnov za dalje sastavljanje strateškog dokumenta, koji više neće davati nikome nadležnom prostor da izbegava brigu o ovom ogromnom i vrednom spomeniku kulture, starom više od 300 godina.
Arhitekte su iz studije zaštite Tvrđave, donete 2009. godine, zapravo uvidele kolika je vrednost celog kompleksa – čak 105 hektara kulturnog dobra i više od 300 hektara zaštićene okoline. Potom su 2014. godine preko konkursa dobile novac od Pokrajine, oformile multidisciplinarni tim i počele sa aktivnostima. Inače, taj tim su, osim Zavoda, činili i studenti sociologije s Filozofskog fakulteta, pod vođstvom sada pokojnog profesora Ljubinka Pušića, stručnjaci u oblasti zaštite prirode, urbanog planiranja, turizma… Urađene su opsežne ankete sa građanima o njihovim mišljenjima o budućnosti Tvrđave, a održani su i sastanci sa svim nadležnim javnim preduzećima, ustanovama, korisnicima Tvrđave.
Maksimov napominje da su u procesu analize ustanovljena tri najveća problema.
“Pre svega, radi se o izuzetno lošem fizičkom stanju fortfikacijskih elemenata, infrastrukture i objekata Petrovaradinske tvrđave. Osim toga, ne postoji jasno definisan koncept korišćenja Tvrđave, kao ni bilo kakav upravljački mehanizam. Sve nadležnosti su podeljene na preduzeća i ustanove i svako se bavi samo svojom delatnošću, te nema dobre komunikacije. Tvrđava je isuviše velika i kompleksna da bi se samo jedno telo bavilo njome i neophodno je da donesemo jedan strateški, prihvaćen i primenjiv dokument koji će obavezati sve strane da ga se drže i brinu o našoj Tvrđavi”, priča za 021 naša sagovornica.
Zbog nedostatka komunikacije među nadležnima na svim nivoima vlasti, nikada nije bilo ni novca za Tvrđavu, jer isti nije planiran u finansijskim dokumentima. Menadžment plan biće podeljen po akcionim planovima i tačno će se znati šta se plaća, u kojim iznosima i ko je za radove nadležan i odgovoran. Prioriteti u obnovi i održavanju Tvrđave su vidljivi golim okom, ali Maksimov napominje da je u ovoj fazi još uvek rano poimence navoditi prioritete u sanaciji i da će strateški akt sve detaljno objasniti.
“Svakoga ko je u ovoj oblasti pitali smo za mišljenje, kako stručnjake, tako i građane. Naravno, dokument koji budemo doneli biće javan i otvoren za diskusiju, kako bi bio najbolji mogući akt za sve. Neophodno je da bude priznat i od strane svih nivoa vlasti kako bi zaista imao na vrednosti, bez obzira na strukturu koja upravlja državom. Ovo je trajan dokument i Tvrđava više nema vremena da čeka bolje dane”, pojašnjava Katarina Maksimov za 021.
Menadžment plan Petrovaradinske tvrđave planiran je da bude donet i usvojen naredne godine. Do tada, stručnjaci vredno rade na njegovom sačinjavanju.
U međuvremenu, pošto je Novi Sad dobio titulu prestonice kulture za 2021. godinu, gradska vlast najavila je da će uložiti 100 miliona dinara u uređenje na lokalu. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević najavio je da očekuje i podršku Pokrajine i Republike.
“Podgrađe nije rađeno decenijama, tuda prolaze hiljade turista, a neodvojiv je deo Petrovaradinske tvrđave. Kroz uređenje fasada videće se prvi koraci u pripremi Novog Sada za evropsku prestonicu kulture”, najavio je Vučević ranije neke od prvih aktivnosti da se Novi Sad uredi do 2021. godine.
Autor: Gorica Nikolin
