Organzatori “Novosadskog Winterfesta” na Trgu slobode – Color Press Grupa i Ninamedija, učinili su da posle 30 godina fijakeri ponovo voze novosadskim ulicama.
Poslednji fijakerista u Novom Sadu prestao je sa radom 1986. godine.
“Fijaker se za pristojnu cenu mogao iznajmiti na trgu ispred Gradske kuće, Od 1924. godine fijakeri polako izlaze iz mode, ustupajući svoje mesto automobilima, a poslednji od ovih simbola romantike iščezao je s novosadskih ulica 1986. godine. ‘Za savremenike fijakera to je bio samo jedan od načina prevoza. Fijaker je postao simbol romantike i prošlih vremena onda kad je nestao iz svakodnevnog života grada koji je kraj svog veka odslužio kao atrakcija čekajući putnike i uzivaoce ispred nove železničke stanice. Još do sredine 60-tih ljudi su poslove obavljali i po gradu se kretali peške ili biciklom. Retko kome je uopšte padalo na pamet da, iz ‘čista mira’ sačeka tramvaj i da se od npr. Jodne banje vozi do centra. Kao osnovac sam stanovao na kraju Temerinske ulice (s ove strane kanala) i išao sam u Gundulićevu školu, naravno peške, sam. (Tramvajem sam išao samo ponekad i to da izbegnem nekog starijeg dečaka koji me je sačekivao na putu oko ugla Temerinske i Partizanske ulice i ‘oporezovao’ mi užinu.) Sadašnjim Novosađanima je ta razdaljina više nego dobro opravdanja za sedanje u automobil. (Ima u tome i nečega od sadašnjeg tempa života…) Pešačenje do odredišta ili korišćenje bicikala bila sasvim normalna stvar za sve društvene slojeve. Čak i oni imućniji koji su imali sopstvene kočije ili automoble nisu ih koristili svakodnevno. Pri tom treba imati u vidu da su imućniji gradjani stanovali u sadašnjem užem centru Novog Sada pa i nije bilo potrebe da se svakodnevno koristi neki prevoz. A oni koji su stanovali dalje od centra nisu ni išli ‘u varoš’ bez neke potrebe. Još do kraja 60-tih i sva industrija i druga mesta na koja su ljudi išli da rade je bila u tadašnjem širem centru. (Npr.: u Radničkoj ulici su bili Novkabel, Albus, Danubius, Idol, kartonaža od koje je nastala Grafika; Jugoalat je bio na uglu Šumadijske i Visarionove ul., Autokaroserija, Kulpin, Svilara (kasniji NIT) i livnica u Marka Miljanova i okolnim ulicama, livnica 27. Mart u Temerinskoj; Jugodent na početku Fruškogorske, Sirćetana u ul. Ilije Ognjenovića …)”, seća se Novosađanin Nenad davno minulih vremena.
Novi fijakeristi će voziti Novosađane i turiste svaki dan između 12.00 i 19.00 časova. Stanica fijakera je ispred Crkve Imena Marijina (katedrala). Cena vožnje od 10 minuta je simboličnih 300 dinara.
Poslednji novosadski fijakerista, ispred Železničke stanice 1972.
Fijaker ispred Gradske kuće u Novom Sadu, 1. decembar 2016.
Autor: NsHronika
