Bila sam van zemlje par dana i tek sam usput čula vest o tragediji koja se desila upravo u Novom Sadu. Baš u mom komšiluku. Zapaljen je i u teškim mukama umro čovek, kažu beskućnik. Došla sam kući i shvatam ko je, shvatam da ga poznajem i da me sa nesrećnim čovekom veže divna, bajkovita novogodišnja priča. Mene i moje kolege iz Lepote&Zdravlja.
Mi svake godine učestvujemo u humanitarnoj akciji kićenja novogodišnjih jelki u Hyattu i u decembru 2013. u tom podvigu su nam pomogli štićenici Doma za decu ometenu u razvoju iz Veternika i štićenici Doma za stara i nezbrinuta lica u Futogu.
Deca, stari, vaspitači, radni terapeuti, divni ljudi: Ana Vila, Goca, Brankica i mnogi drugi – radili smo zajedno i Dragutin Todorčević. Dragutin, talentovan, kreativan i vredan bacio se na posao. Do kasno u noć sklapao je figuru Krcka Oraščića koja je trebala da upotpuni bajku koju smo oslikali na jelci. Tada smo jedini put pobedili. Jelka Lepote&Zdravlja kojoj je “final touch” dao upravo Dragutin bila je najlepša. Dragutina i njegove kolege smo tog decembra poveli u Hyatt da proslavimo.
Mislila sam da je to divno: topla, praznična atmosfera luksuznog Hyatt samo za njih, ljude bez doma. Oni su bili u svojim najlepšim odelima, čisti i mirišljavi, sa lepim manirima, tiho i stidljivo su odbili čašu šampanjca.
Novac smo donirali organizaciji “Debra” za “decu leptire”. Svi smo se radovali te večeri. Tačno tri godine kasnije u decembarskoj noći Dragutinova umetnička i krhka duša vinula se u zimsko nebo. Hvala, Dragutine i počivaj u miru!
Autor: Lidija Ćulibrk
