Srpsko IT tržište se konstantno razvija, a u borbi za njegovo osvajanje kompanije sve češće vrbuju mlade stručnjake koji su još uvek na fakultetima, a koji im mogu doneti profit uz minimum ulaganja.Kompanije se ne libe da uticaj koji imaju na fakultetima iskoriste kako bi sa njih privukli najbolje mlade stručnjake. Ovo su shvatili i sami studenti, pa u poslednje vreme izbegavaju stipendije više nego ranije, smatrajući ih “ugovorom sa đavolom”.
Država obezbedila obrazovanje – privatne kompanije interes
U Novom Sadu je IT sektoru najinteresantniji Fakultet tehničkih nauka, najveći fakultet u Srbiji. Studentima ovog fakulteta mnoge kompanije nude stupendije kako bi ih privukle da posle završetka škole upravo kod njih nastave da rade. I u takvom pristupu nema ničeg spornog.
Međutim, problem nastaje kada kompanije počnu da zloupotrebljavaju obrazovanje. Tako dve najveće IT firme, “Schneider Electric DMS” i “RT-RK”, imaju svoje profesore na FTN i mogu da utiču na studente.
Praktično, pritiskom na najtalentovanije đake da prihvate njihove stipendije obavezuju ih da idu na smer na kom predaju. Posledica toga je da studenti zapravo tokom studija rade komercijalne projekte za te dve firme, a naknada im je u vidu stipendije od 50 ili 100 evra. Time ti profesori zloupotrebljavaju ne samo fakultet, već i obrazovanje u cilju ostvarivanja veće dobiti kompanija za koje rade.
Još su problematičnije ugovori koji nude daleko veće stipendije, kada student više ni nema vremena da fakultet završi u roku jer radi po najmanje osam sati dnevno, pa bude vezan za kompaniju bukvalno narednih deset godina.
S druge strane, ni jedna druga IT firma, a ima ih više desetina u Novom Sadu, nema plaćene kadrove na FTN-u, pa ni mogućnosti ovakve zloupotrebe obrazovanja iako mnoge od njih daju stipendije.
Kako sve izgleda u praksi?
Najveća ovdašnja softverska kompanija “Schneider Electric DMS” studentima nudi nekoliko stipendija. Međutim, potpisivanjem ugovora đaci se praktično obavezuju da svoje obrazovanje podrede interesu kompanije.
Naime, ugovorom na iznos od 100 evra u koji je 021 imao uvid, predviđeno je da stipendista “sve svoje izborne predmete, semestralne radove i projekte, završne radove, koji su sastavni deo nastavnih planova i programa fakulteta, kao i mentore tih radova, izabere uz saglasnost Davaoca stipendije”.
Kada jednom zaključe ugovor, studenti su zarobljeni u njemu. Nakon završetka studija, u kompaniji moraju da ostanu još najmanje onoliko koliko su dobijali stipendiju, u proseku oko tri godine. Ukoliko prekrši neku od stavki iz ugovora, student može da izgubi stipendiju, a obavezan je da vrati sav novac koji je do tada uložen u njega uz zateznu kamatu.
Da bi uopšte dobili stipendiju studenti se obavezuju da će obezbediti budžetsko mesto, jer se od njih zahteva prosek ocena osam, kao i da godinu “čiste” u roku. Na taj način kompanija ne ulaže u razvijanje samog smera, opremu ili osoblje, ali zauzvrat dobija radnu snagu, čije se obrazovanje u najvećem delu finansira iz džepa građana, koja će biti obučena upravo za one poslove koji su njoj potrebni.
Slično kao i DMS, Naučno-istraživački institut RT-RK zahteva od svojih stipendista da na trećoj i četvrtoj godini upišu predmeta Odseka za računarsku tehniku i računarske komunikacije, odnosno smera na kojem se studenti edukuju za rad na ovoj kompaniji. Kao satisfakciju, studenti dobijaju mesečnu naknadu. Ukoliko ne ispuni neku od obaveza, od stipendiste se takođe zahteva da vrati sav novac koji je do tada uložen u njega.
Kako za 021 tvrdi jedan od zaposlenih na FTN, studentima se nude stipendije u kojima će raditi kao da su u radnom odnosu, dok će zauzvrat dobijati znatno manje novca.
“DMS i RT-RK zloupotrebljavaju naš fakultet jer studente ugovorom o stipendiranju uslovljavaju za izbor smerova. Kada njihovi profesori i asistenti prepoznaju kvalitetne studente zovu ih da prihvate stipendije i ako oni to neće otežava im se polaganje ispita. Sa druge strane, ako prihvate te stipendije, onda rade komercijalne projekte i za uzvrat im se često bez polaganja i pisanja priznaju ispiti, razni seminarski i ostali obavezni radovi. A oni to prodaju klijentima. Praktično je reč o regrutaciji studenata za rad u kompaniji na zaobilazni način”, priča naš izvor.
Kako dodaje, na ovakav način se studentima onemogućava kvalitetno obrazovanje, jer se “školuju za usko stručne i specifične potrebe jedne privatne firme, te umanjuju izbor pri zaposlenju” nakon završetka fakulteta.
Mnogi stručnjaci ističu da je upravo širina obrazovanja dugoročno važnija nego obuka za specifičnu kompaniju. Ovo i jeste jedan od problema sa kojima se suočava IT zajednica, s obzirom na to da su zahtevi privatnih kompanija da studenti savladaju znanja koja su aktuelna, umesto da stiču veštine koje će im omogućiti da budu fleksibilni i prate promene na tržištu.
Zbog toga se kroz priču o stipendijama ponovo otvara pitanje koliko uticaja imaju privatne kompanije na sam rad fakulteta. O ovom problemu 021.rs je već pisao kroz primer uticaja DMS-a na FTN (vidi OVDE), koji je postao vidljiv kroz smer Primenjeno softversko inženjerstvo. Podsetimo, više desetina profesora na Katedri za elektroenergetiku i primenjeni softverski inženjering je istovremeno zaposleno i u ovoj privatnoj kompaniji.
Ugovori o stipendijama siva zona
Privatnim kompanijama su poprilično odrešene ruke kada je u pitanju kreiranje studentskih stipendija. Naime, Ministarstvo prosvete, ali ni Rektorat Univerziteta u Novom Sadu, ne mešaju se u ovu oblast, s obzirom na to da nisu mogli da kažu da li su takvi ugovori štetni za studente.
O tome ko i kakve ugovore nudi studentima na njegovom fakultetu nije mogao da kaže ni dekan FTN-a Rade Doroslovački. Kako je rekao za 021.rs, “nema pojma kakve stipendije daju privatne kompanije”.
“Znam za to da studenti dobijaju stipendije od kompanije, ali to je sve. Nikad nisam video neki ugovor o stipendiranju između studenta i privatne kompanije i ne mogu vam ništa više reći, jer ne znam. Svi naši programi su akreditovani, odredio ih je fakultet i studenti na osnovu toga uče i polažu svoje ispite. Kada je reč o izbornim predmeta, to je slobodna volja studenta šta će izabrati i tu se fakultet ne meša. Ukoliko neko ima dilema, mi smo tu da pomognemo, ali niko nam se još nije obraćao pitanjem u vezi sa ovom vrstom stipendiranja”, navodi Doroslovački.
Izuzimajući ove dve velike, za druge IT kompanije koje daju stipendije potrebno je da studenti prethodno završe prakse u njima, kao i da ispune uslove navedene u ugovorima, kako bi došli do novca. Nakon završenih studija moraju da rade u kompaniji onoliko koliko su primali stipendiju. Za najveći broj studenata, ali i zaposlenih u IT sektoru, ovakvi uslovi su prihvatljivi.
Ko snosi odgovornost?
Kao glavni kontraargument iznosi se to da su studenti sami odgovorni za potpisivanje ugovora koji im može štetiti. Ipak, osim eventualne lakomislenosti pojedinca, valja podsetiti i na činjenicu da su mladi u Srbiji grupa koja je najizloženija riziku od siromaštva.
Čak četvrtina građana se nalazi na granici siromaštva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa skoro 30 odsto stope rizika od siromaštva, najugroženiji su mladi od 18 godina, odnosno upravo oni koji studiraju ili koji su nezaposleni.
Autor: 021.rs
