Prava je privilegija bila juče u 19 časova naći se u redovima amfiteatra SPC “Vojvodina”, budući da je premijera dokumentarnog filma “Legende o legendi” okupila veliki broj onih koji su dubokom, dugoročnom i neporecivo iskrenom ljubavlju prema fudbalu i “Voši” učinili da u grudima svih prisutnih, bar na kratko, zatreperi zastava crveno-belih, te da saga o onima koji su zlatom obojili istoriju kluba ostane sačuvana od večnog zaborava.
Priču o igračima prvog šampionskog tima Fudbalskog kluba “Vojvodina”, omaž zlatnoj generaciji 1965/66, uvodnim izlaganjem počeo je autor filma, novinar i režiser Miroslav Vislavski, koji je najpre pozdravio prisutne velikane “Vojvodine”, sada već sedokose šampione – Radomira Krstića, njegove saigrače i saborce Aleksandra Ivoša, Vasu Pušibrk i Radivoja Radosava, zatim Petra Palkovljevića Pinkija, nosioca najdužeg predsedničkog staža kluba, zamenika predsednika “Vojvodine” te 66-te Jovana Dejanovića i Dušana Mijića Miju, a čuveni zlatni momak Silvester Takač, usled nemogućnosti da prisustvuje sinoćnjem događaju, publiku je pozdravio konciznim i toplim pismom upućenom autoru dela.
– Klupska novija istorija je turbulentna, što je karakteristično za njen čitav jednovekovni život, i uzročnik zašto veliki jubilej od 100 godina nikako nije doživeo istinsku klupsku manifestaciju. Iako je bilo mogućnosti, nije bilo svesti o potrebi takvog manifesta. Razlika je u emociji koja je krasila njene aktere u staroj i novoj “Vojvodini”. Ljubav, poštovanje i briga o čuvanju prošlosti značajnih institucija poput “Vojvodine” ostaju zavet entuzijazma dobrih ljudi, a kako su sve više proređeni redovi aktera najvećeg uspeha u vekovnoj istoriji, kojim se smatraju prva šampionska titula i plasman među osam u Kupu šampiona, razvila se ideja da filmski obeležim to vreme i taj podvig – istakao je u svom obraćanju Vislavski.
Sedamdesetpetominutna projekcija počela je sećanjem na proleće/leto 1914. godine i osnivanje kluba, a potom se kroz svedočanstava i arhivsku građu razvilala do 1966. i momenta kada je trener Bane Sekulić formirao neprevaziđenu ekipu crveno-belih. Sećanja fudbalskih velikana i novinara tog vremena, obavijena setom i živim slikama, spretno su uveli prisutne na klupe, teren i život mladih Vojvodinaša.
Nizanje uspeha, treninzi, golovi kao i porazi reklo bi se nisu se značajno razlikovali od onog nama danas znanog, pa ipak, što je film dalje odmicao, gorko je postajalo sasvim jasno da je vreme istinskog timskog duha, sloge, brzog, grubosti oslobođenog i tehnički lepog i romantičnog fudbala kada se utakmica svih 90 minuta igrala bez zadrške i epski snažno, nepovratno ostalo za nama.
Priča o vremenu probijanja profesionalizma u svet jugoslovenskog fudbala i afirmacije “Vojvodine”, hronološki je, utakmicu po utakmicu prikazala dolazak “Voše” po prvi put u istoriji kluba na prvo mesto na tabeli, da bi potom predstavila i lansiranje skromnih novosadskih momaka u svet, kao i njihovu borbu i prihvatanje veličine uspeha koji ih je pomalo nespremne snašao.
Delo obojeno ljubavlju prema fudbalu kao instituciji i igri, “Vojvodini” i njenom zaveštanju, ali i dubokom zahvalnošću upućenom onima koji su sedeli u prvim redovima kao i onima koji više nisu sa nama, iznedrilo je više nego dirljivo veče puno uspomena i emotivnog naboja. Fudbalska epopeja o zlatnoj generaciji okačila je orden časti na dresove nekadašnjih junaka, ovekovečila jedan tren i prelila ga u nadahnuće i nadu za sve buduće mlade talente loptom vođene na stadion, pred golove i tribine “Karađorđa”.
Autor: Marija Milošević
Foto: Konija Čiča
