Organizacioni odbor Skupštine stanara u ulaza 2-8 u Ulici Stevana Divnina Babe na Detelinari protestovao je zbog montiranja baznih stanica mobilne telefonije “Telekom Srbija” na krovu pomenute zgrade.
Odluku da se montira bazna stanica samostalno je donela Skupština stanara ulaza broj 4, što je zasmetalo stanarima jer smatraju da će zračenje tih stanica naštetiti njihovom zdravlju. Kako su rekli za 021, stanice ne smeju da se postave bez odobrenja stanara i građevinske dozvole.
Jedan od stanara ove zgrade Dragan Aleksić naglašava da ne postoje kaznene mere za one koji se o ove propise ogluše.
“Ja živim na deset metara od antene sa ženom i dvoje male dece. Mi ovde nemamo zdravstvenog stručnjaka koji će da kaže da li je to i koliko štetno, tako da se radi samo o neizvesnosti. Smatram da me ovaj grad nije zaštitio. Mi smo u izuzetno opasnoj situaciji koja se tiče zdravlja ljudi, a Telekom i grad pričaju samo o novcu”, kaže Aleksić za 021.
Prema “Zakonu o zaštiti od nejonizujućih zračenja”, preduzetnik ili kompanija koja koristi izvore ovih zračenja, dužna je da obezbedi ispitivanje njihovog nivoa u životnoj sredini pre početka njihovog korišćenja, da nivo periodično ispituje, te da svu dokumentaciju o izvršenim ispitivanjima čuva.
Kako je objasnila predstavnica Gradske uprave zavoda za zaštitu životne sredine Janja Ćulum Lukač, javnost ima pravo da pristupi ovoj dokumentaciji u skladu sa zakonom.
“Javna rasprava i javna prezentacija o postavljanju bazne stanice u ulici Stevana Divnina Babe održani su 14. februara, i tom prilikom su se pojavili izrađivač studije i predstavnik Telekoma, ali na njoj se niko od građana nije pojavio”, kaže Ćulum Lukač.
Sam pojam baznih stanica i energije koju one emitiju, kao i njihov uticaj na neposrednu okolinu za 021 objasnio je docent na Fakultetu tehničkih nauka Milan Narandžić.
“Postoji primarni aspekt baznih stanica koji služi da omogući komunikaciju, da bi ta komunikacija mogla da se uradi na način koji je dosta jednostavan, jer zahteva da koristimo svega jedan primopredajnik i da sa njime pokrijemo veliku teritoriju i time omogućimo većem broju korisnika da istovremeno pristupe telekomunikacionim linijama. Svako ko koristi opremu u vidu mobilnih telefona i računara jeste izložen zračenju, stoga bazne stanice nisu ono što nas primarno ugrožava”, kaže Narandžić.
On dodaje da je od baznih stanica ugrožen onaj koji je u njenom neposrednom okruženju.
“S obzirom da ta instalacija obično izađe na vrh zgrade, pa još ima dodatni stub i nosač, to je tako osmišljeno da vrlo malo zračenja stiže u te najviše stanove. Mnogo ozbiljniji nivo zračenja može da se javi ako se neka zgrada pojavi u pravcu direktnog zračenja. To je sve deo studije, početnih merenja i tehničkih eksperata koji na kraju daju saglasnost da ta bazna stanica radi prema zahtevima pravilnika, zakona i tako dalje”, navodi Narandžić.
Nemačka studija sprovođena od 1994. do 2004. godine pokazala je tri puta veću učestalost raka kod ljudi koji žive u blizini baznih stanica. Vremenska izloženost zračenju takođe utiče na učestalost raka, kao i na prosečne godine početka razvoja bolesti. Zbog ovih i sličnih podataka, i ranije su protestovali stanari pojedinih zgrada u Novom Sadu, a neposredno pre postavljanja bazne stanice na nihovu zgradu ili u neposrednu okolinu.
Autor: 021.rs
