Sapun kojim sva deca koja pohađaju vrtiće “Radosnog detinjstva” u Novom Sadu peru ruke postao je tema u javnosti nakon žalbi pojedinih roditelja da je sapun opasan i “otrovan”.
Majka dvoje mališana iz vrtića “Vendi” na Novom naselju javila se medijima sa žalbom da su njenoj deci baš od antibakterijskog sapuna ispucale i crvene ruke.
“Vaspitačica je nas mame obavestila šta su dobili i mi sad donosimo sapune od kuće. Pogledajte sastav i upozorenja na ambalaži. Pa ko sme ovo da poruči za našu decu”, pitala je ova majka.
Na optužbe je reagovala i predškolska ustanova sa tvrdnjama da je tečni sapun potpuno ispravan i da je namera bila sprečiti širenje zaraznih bolesti po vrtićima, u čemu se i uspelo. Roditeljima poručuju da donesu sapun od kuće ukoliko im pomenuti ne odgovara.
Sve po zakonu i propisima Srbije
Na ambalaži se navodi da je sapun “Hela Antibacterial” sa antiseptičkim dejstvom i da sadrži nekoliko antibakterijskih supstanci, između ostalog i triklosan. Neki sastojci mogu da dovedu do teškog oštećenja oka, izazovu alergijske reakcije na koži, a toksični su i po živi svet u vodi. Međutim, u vrednostima u kojima su u sapunu, ne bi trebalo da izazovu probleme, ako se koriste po propisima. To poručuju u Predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” i dodaju da je javnost nepotrebno uzbunjena i uspaničena.
Direktorka ustanove Mirjana Đurđev poručuje da je nedavno doneta kolektivna odluka da svi vrtići budu snabdeveni antibakterijskim sapunom kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti.
“Trebalo je da se roditelji čija deca su imala neku reakciju jave ‘Radosnom detinjstvu’ i sve bi bilo pojašnjeno i rešeno. Nemoguće je pronaći jedan proizvod koji bi odgovarao svakom detetu u našoj ustanovi, a imamo ih više od 16.000”, navodi ona i pojašnjava da će se zato teško naći zamena za ovaj sapun ukoliko se još više roditelja bude žalilo.
Koordinatorka Službe Preventivno-zdravstvene zaštite u ustanovi Ljubinka Vujić napominje da se ovakvi sapuni koriste dugi niz godina, te da ga koriste i svi zaposleni. Kako kaže, posledica neće biti ako se sapun bude koristio kako treba.
“Proizvođač koji snabdeva vrtiće u Novom Sadu, snabdeva i druge škole, domove zdravlja i gerontološke centre širom Srbije. Osetljivost je mogla da nastane i pri upotrebi bilo kog drugog antibakterijskog sredstva”, poručuje ona.
Epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Vojvodine Snežana Medić kaže da je jedini dokaz da je određeno sredstvo izazvalo neku reakciju detaljna alergijska proba i analiza svakog mogućeg alergena iz sredine. Tek kada se ustanovi šta je tačno izazvalo reakciju, neka supstanca može da se “optuži” za alergiju, te se roditelji savetuju da decu prvo odvedu kod pedijatra na konsultaciju.
“Sva antibakterijska sredstva koja se koriste u ustanovama su iz iste ili slične grupe. Kod dece su naročito česte infekcije koje se prenose preko prljavih ruku – imamo pogoršanu situaciju zarazne žutice poslednjih nekoliko meseci, pogotovo u Novom Sadu, a imali smo slučajeve i kod roditelja. I mnoge druge bolesti, uključujući virusne i respiratorne, šire se prljavim rukama. Ako se ruke temeljno ne peru tečnim sapunima i to antibakterijskim, povećava se rizik da se te bolesti šire. Ovo je jedini način da to sprečimo”, objašnjava Medićeva i dodaje da je ovde najverovatnije reč o preuranjenim reakcijama roditelja.
Goran Milić iz “Radosnog detinjstva” kaže da postoje potvrde o zdravstvenoj ispravnosti sapuna koji deca u novosadskim vrtićima koriste, kao i potvrda Ministarstva zaštite životne sredine da je sapun u prometu i time bezbedan.
A u Americi…
Pomenuti triklosan u sapunu je hemikalija koja se koristi u većini antibakterijskih preparata. U Evropi je široko u upotrebi, a nakon godina kampanje, u Sjedinjenim Američkim Državama je septembra prošle godine zvanično zabranjena za upotrebu u tečnim sapunima odlukom državne agencije za bezbednost hrane. U ovoj državi još uvek sme da se koristi u pastama za zube. Pojedine studije rađene u SAD povezuju ovu hemikaliju sa srčanim bolestima, pa čak i malignim oboljenjima, ali za sada nema dovoljno relevantnih istraživanja koja bi podržala sve tvrdnje o negativnim posledicama po zdravlje ljudi.
Autor: Gorica Nikolin – gorica@021.rs; Foto: Pixabay
