Prostor Društva novinara Vojvodine sinoć je bio mesto susreta poštovalaca lika i dela dr Ervina Gebauera, ali i svih onih pojedinaca intrigiranih kulturno-istorijskim značajem i nasleđem Bača, budući da je povod skupa kao i tema najavljenog predavanja bilo upravo rodno mesto ovog poznatog novosadskog pedijatra.
Nakon uvodnog izlaganja predsednika Društva novinara Vojvodine, Mladena Buluta, koji je istakao da udruženje na čijem je čelu nedvosmisleno prepoznaje i uvažava značaj organizovanja ovakve prigode, te da je važno uputiti kritiku i apel urednicima i medijima koji u širokom luku zaobilaze teme poput ovih smatrajući ih, potpuno pogrešno, nedovoljno relevantnim, reč je preuzela dr Slavici Vujović, arhitekta konzervator iz Zavodu za zaštitu spomenika, i nosilac projekta “Vekovi Bača”.
– Kad sve sumiram, mislim da je Bač našao mene, a ne ja njega. Neke priče čekaju na one koji će da ih ispričaju, a meni je pripala ta čast, kao i prevelika odgovornost da se jedna tako velika tema iznese na pravi način. Kulturno-istorijsko nasleđe je tu, ono će ostati i trajati i posle nas, ali ako ne ugradimo sebe u njega, i svoj život ne oplemenimo kroz to nasleđ, mi smo na gubitku – istakla je dr Vujović, i naglasila da je tema nasleđa nekada bila rezervisana samo za profesionalce i konzervatore, ali da je danas izašla iz tih okvira, i počela da ulazi u naš svakodnevni život.
Nakon priče o kulturnom predelu Bača, podsećanja na činjenicu da je upravo ovo mesto imenovalo čitavo jedno područje Vojvodine, kao i poštovanja vrednu spoznaju da je upravo Bač postao deo Evropske priče, da se od 2010. nalazi na preliminarnoj listi UNESCO-a, i da je ove godine doneta odluka da se kulturni predeo Bača uvrsti na listu svetske baštine, dr Vujović je ukazala na ogroman značaj medijske podrške temama poput ove:
– Postavlja se pitanje kako oživeti nasleđe tako da služi današnjim generacijama, kako urednike ubediti da nije reč o dosadnoj več vrlo interesantnoj temi. Prenatrpanost naše svakodnevice dnevno političkim temama čini da se troši ljudska želja da sazna, da veruje, i da izgradi taj identitet. Zbog toga smo celu ovu priču pretvorili u koncept difuznog muzeja te teritorije, gde se priča priča u atentičnim spomenicima kulture kao što je tvrđava Bač, Franjevački samostan, manastir Bođani… Ideja je ne nositi te eksponate u muzeje gde oni postaju mrtvi eksponati, već ih ovako oživeti.
Profesor dr Gebauer, počasni građanin Bača, nesumnjivi zaljubljenik u svoj rodni grad i njegov najveći ambasador, zauzeo je potom mesto govornika, te je istančanom harizmom u kombinaciji sa humorom i anegdotom iz privatnog života izmamio osmehe svih prisutnih i pokazao ko je zvezda večeri.
– Dugo se bavim istoriografijom Bača, jer to je bila, a i još uvek je, materija od koje se može još mnogo toga napraviti. Nikada se nisam odvajao od njega, a pola veka sam proveo lečeći tamošnju bolesnu decu – rekao je na samom početku dr Ervin, i počeo sa predavanjem na temu “Obrisi drevnog grada Bača i srednjovekovna bolnica u svetlu istorijskih saznanja”.
Izlaganje koje je počelo istorijom mesta, od neolita, preko bronzanog i gvozdenog doba, pričom o ostacima iz vremena Rimskog carstva, ukazivanjem na etimološko značenje reči Bač, preko pomena svih znamenitosti i ulozi Bača u odbrani Evrope od Turaka, najveću važnost pridalo je njegovom najznačajnijem spomeniku – tvrđavi Bač, čiji se nastanak vezuje za period između 1338. i 1342. godine kada ju je izgradio kralj Karlo Robert Anžujski.
Podaci su se nizali, prisutni su sa pažnjom pratili priču o razvoju ovog predela i grada, a poseban segment posvećen je činjenici da je u 13. veku, u okviru Franjevačkog samostana, u Baču osnovana bolnica, prva i najstarija u ovom delu Panonske nizije, kao i navodima o postojanosti apoteke “Gebauer” na čijem čelu se našlo nekoliko generacija porodice autora ovog predavanja.
Na samom kraju sinoćnjeg druženja još jednom je ukazano da Bač predstavlja ogroman izazov za proučavanje, domaćin je zahvalio gostima na prisustvu i pažnji, pa je usledelo prijatno neformalno ćaskanje prisutnih, kao i susret dr. Gebauera sa školskim drugovima i drugim prijateljima.
Autor: Marija Milošević
Foto: Marko Popović
