Da, 62. Sterijine igre, otvorene su sjajnom izvedbom ansambla Baleta Narodnog pozorišta (NP) iz Beograda, rađenom po čuvenom antologiku Dušana Kovačevića, “Ko to tamo peva”, u izuzetnoj režiji i koreografiji Staše Zurovca, sinoć na sceni “Jovan Đorđević”. Pozdravnim govorom doajenke, vojvođanskog i ex-yu glumišta, Mirjane Gardinovačke, koja je u efektnom, konciznom i jednostavnom obraćanju istakla sve žarišne tačke našeg teatarskog i društvenog života, među ostalim, rečima:
– Čudno je neko nevreme došlo u kome se proganja, zabranjuje, diskvalifikuje, blati, svaki umetnik koji se usudi da javno progovori o situaciji u kulturi i društvu. Ovaj svečarski trenutak ne bih nikako da pokvarim, ali moram da pomenem taj nakaradni trend u našim medijima. To promovisanje svega čega bi se normalan, častan i pristojan čovek stideo, prevazilazi svaku meru. Pozorište često nazivamo ogledalom društva. Iako nema moć da rešava probleme ima misiju i obavezu da baveći se čovekom i društvom ukazuje na te iste probleme. U tome imamo vašu ogromnu podršku, jer su nam pozorišne sale prepune. Zbog toga verujem da ima nade za nas.
U ime te nade, da će se stvari menjati nabolje, dvostruka Sterijanka, Mira Gardinovačka, je pred dupke punom Velikom salom SNP, otvorila naš najreferentniji regionalni pozorišni festival.
Jezikom telesnog pokreta i baletske igre nije lako nasmejati i zaumiti publiku. Međutim, mladom baletskom ansamblu NP Beograd, u nagrađivanom (“Dimitrije Parlić”,Udruženja balet.umetnika Srbije) koreografsko-rediteljskom ključu, uzbudljivog, stvaralački hrabrog i potentnog, Staše Zurovca, a na maestralnu muziku, proslavljenog Vojislava Vokija Kostića (muzika za filmove : “Orlovi rano lete”; “Idu dani”,”Biće skoro propast sveta”; “Balkanski špijun”; “Moj tata na određeno vreme”;”Život je lep”;”Tri karte za Holivud” i brojna druga naša kinematografska i serijska ostvarenja), baletskom postavkom čuvenog Šijanovog antologika, “Ko to tamo peva”, je pošlo za rukom da publika reaguje bisovima i uzvicima “bravo”, što i nije česta situacija o otvarajućim, vantkmičarskim odabirima programa kada je Pozorje u pitanju.
Dakako, uz oficijelno otvaranje paralelno su tekli i sterijanski prateći programi: u pre podnevnim časovima juče je počeo Simpozijum “Scenski dizajn, teorije, poetike i prakse” koji Sterijino pozorje realizuje sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu, dočim je, netom pred svečano, otvaranje festivala u foajeu scene “Pera Dobrinović” SNP, otvoreno tradicionalno i jubilarno, 15. Trijenale “Pozorište u fotografskoj umetnosti”,gde su prve tri pojedinačne nagrade otišle u ruke: Janoša Ejferta za fotografiju iz predstave “Mark Fenjiveš”; Brazilca, Hulia Apela za fotkicu iz predstave “Mara Sad”, te Vladimira Postnova iz Rusije za fotografiju iz predstave “Ćorsokak”. U kategoriji kolekcije fotografije, zlatno, srebrno i bronzano odličje, ponesoše: narečeni baćuška, Vladimir Postnov za serijal iz predstave “Mocart i Salijeri”; Čaba Mesaroš za fotose iz predstave “Crna ptica”, te Slovenac, Nika Erjavec za “Metamorfozis”.
Sterijanske igre, kao naš najreferentniji, uz susjedske, Dubrovačke ljetne igre, festival pozorišne umetnosti i svih delatnosti oko nje, vazda je bio i prilika da se u društveno-socijalnom smislu, istakne status “kako se uspelo u životu”, prikaže mesto u društvu koje je pripadajuće ili je sticaj trenutnih “nevremenih” okolnosti, kako reče, glumica Mirjana Gardinovački, rečju prilika da se vide političari, predstavnici diplomatskog kora, creme de la creme iz oblasti kulture, nauke, obrazovanja, ali i tzv. vip-ovci, “jet-seteri”, i oni koji bi da se “očešu” o sve te “pozorišne iluzije”.
U tom smislu i o ovim 62. Sterijinim igrama, uz izuzetan vatromet i bogat i probitačan coctail after, ali i “Ko to tamo pevajući”, behu prisutni: kuriozitetno i prijatno iznenađujuće, po prvi puta od kada je stožerna SNS na vlasti, resorni republički ministar za kulturu (inače iz redova pomenute stranke), Vladan Vukosavljević, koji je došao u pratnji svoje pomoćnice, Ivane Dedić, te pomoćnika gradskog sekretara za kulturu prestoničkog, Milana Lakićevića; od predstavnika lokalnih, novosadskih vlasti behu: predsednik Skupštine grada, Zdravko Jelušić, Član veća zadužen za kulturu i informisanje, Dalibor Rožić i načelnica Uprave za kulturu, te pomoćnica joj, Vesna Srdanov i Bojana Petrović. Domaći zadatak, kako predstavnicima diplomatskog kora, tako i našim najvišim zvaničnicima, dao je Nj. E.,američki ambasador, Kajl Skat i supruga mu, Zdenka, pojavivši se o jednoj od najznačajnijih festivalskih manifestacija u nas, po drugi puta za mesec dana (ambasador Skat bio je u Novom Sadu i na revijalnom delu programa Beogradskog festivala igre, kada je nastupao Njujorški balet u našoj varoši).
I, mada su Kancelar Mirović, predsednica Narodne Skupštine, Maja Gojković, potpredsednik Vlade Vojvodine, Đorđe Milićević, te pokrajinski ministar zdravlja, dr Zoran Gojković “ispričali sebe” skupštinskim obavezama, tim Vlade Vojvodine, “vadio” je dr Zoran Milošević, pokrajinski ministar za nauku i visokotehnološki razvoj koji je vodio ugodne divane sa najpopularnijim novosadskim gradonačelnikom u poslednjih 40-ak godina, Jovanom Dejanovićem i suprugom mu. Ali, zato prethodni Kancelar, inače ljubitelj Teatra i svega oko njega, dr Bojan Pajtić nije izostao, a plusiće su pribeležili i Milorad Mirčić iz SRS; dr Veselin Bojat, potpredsednik GOSPS i direktor novosadskog “Doma zdravlja” koji je došao u pratnji supruge, dentistice, dr Nataše Nikolić i bračnog para Labudović – Borisa i Helene. Boje titulara i institucija od par exellance značaja u oblasti nauke, obrazovanja i kulture branili su: rektor novosadskog Univerziteta, dr Dušan Nikolić; upravnik Biblioteke Matice srpske i predsednik UO SNP, Selimir Radulović; upravnik SNP, dr Zoran Đerić; upravnice Galerije Matice srpske i Spomen Zbirke Pavla Beljanskog, dr Tijana Palkovljević-Bugarski i dr Jasna Jovanov, sa suprugom joj, dramaturgom, Svetislavom Jovanovim. Od predstavnika titulara behu i: dr Nevena Sečen; dr Ljlijana Pešikan Ljuštanović i suprug joj, dr Jovan Ljuštanović; dr Jovan Popov (svi sa Filosofskog fakulteta); dr Slobodan i dr Dunja Sokolović sa Tehnološkog fakulteta; dr Radivoje Dinulović sa Fakulteta tehničkih nauka; dr Agota Kovač Vitkai, Mirko Štark, sa novosadske Akademije umetnosti; profesor emeritus, nesmenljiva predsednica srpskog PEN-a, pisac i rediteljka, Vida Ognjenović, koja je bila u generacijskim divanima sa proslavljenom mezimicom televizijsko-teatarske Srbije, Mirom Banjac; novopostavljeni direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine, Nikola Kajtez i kustos, Zoran Maksimović; konceptualisti, pesnici, pisci, Vlada Kopicl i Slobodan Tišma, te Kopiclova supruga, ekspertkinja za oblasti rodne ravnopravnosti, posebce u oblasti teatra i literature, Vera Kopicl; makedonski pisci – Hristo Petrevski i Trajče Katanov; reditelji – Boris Liješević i Ivica Buljan; Milivoje Mlađenović; teatrolog Miroslav S. Radonjić i supruga mu anglistkinja, Marija, koji su došli pravo “po novosadski” porodično-uz g-đa Marijinu sestru, lektorku, Bobu Dačić i njene dve kćeri – tužiteljicu, Vladanu Todorić i narečenu, upravnicu GMS, dr Tijanu Bugarski. Behu tu i prevodioci – Zdenka Valent Belić sa suprugom i Arpad Vicko, takođe u pratnji supruge; slikar Dragan Stojkov i štampar, Mihajlo Stojkov; pregršt glumaca, međ kojima prepoznah i: Aleksandru Caku Pleskonjić, Predraga Momčilovića; Tomislava Trifunovića; Danicu Grubački, Sonju Damjanović, Almu Pricu, Veru Hrćan Ostojić, Gordanu Đurđević-Dimić itd. Dakako, domaćina festivala, direktor Sterijinog pozorja, dr Miroslav Miki Radonjić i protokol maestru, Minja Lagator.
Upravnici pozorišta, apsolutno su neizostavna menažerija o Sterijanskim danima, a međ njima su i: Branimir Brstina (Atelje 212); Bojan Jovanović (Vranjsko pozorište); Zoran Baroš (Pozorište iz prijedora, Republika srpska); Dragolju Aleksić (Pirotsko pozorište); Mihajlo Nestorović (Somborsko pozorište); Marina Lazarević, upravnica Vršačkog pozorišta; Saša Milivojević, direktor Itaka art centra iz Inđije; Ljubica i Jovan Ristovski iz NP Subotica; upravnicu Pozorišta mladih iz naše varoši, Emiliju Mrdaković; umetnički direktor, SNP, Nevena Janać; direktor Baleta SNP, Toni Ranđelović; direktor Baleta NP Beograd, proslavljeni, Konstantin Kostjukov; Tanju Marković i Milana Šolaju; ekonomistu, Srđana Grujića; savetnicu u Sekretarijatu za zdravstvo Vlade Vojvodine, Sandru Čavić; direktora Gradske biblioteke u Novom Sadu, Dragana Kojića; Smiljku Jovanović, pokrajinskog sekretara za finansije; pomoćnika pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje i međuverske zajednice, Hadži Zorana Lazina; Biljanu Hrnčić; pisca, Snežanu Kutrički, Božidara Kneževića; predsednika Fondacije “Novi Sad EPK 2021”, Nemanju Milenkovića, kolege novinare: Slobodana Savića, Vesnu Farkaš, Tanju Nježić; Voju Alimpića; Nenada Ševa; Sanju Glavacku, Miroslava Stajića i brojne druge koji će o predstojećim Sterijanskim igrama, biti manje–više marišni i prilježni u pogledu “igranja igara” na Jovana Sterije Popovića način.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Srđan Pablo Doroški
