U toku 2016. godine podneto je 297 prijava zbog povrede prava pacijenata, a ubedljivo najviše, njih 97, stiglo je na adresu Kliničkog centra Vojvodine.
Inače, pomoć zaštitnika prava osiguranika za godinu dana zatražilo je 18.850 zdravstvenih osiguranika, najčešće zbog nemogućnosti da zakažu dijagnostičke preglede u zdravstvenim ustanovama, prenose “Novosti”.
Osim KCV, među zdravstvenim ustanovama koje su dobile najviše žalbi našli su se i Zdravstveni centar Vranje (43), Opšta bolnica Subotica (23), ali i Dom zdravlja Novi Sad (19).
Kako je nedavno za 021.rs rekla predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, doktorka Dunja Civrić, ovaj broj prijava na ustanove u Novom Sadu nije iznenađujuć. Prema njenim rečima, kvalitet se može pružiti onda kada postoji dovoljno edukovanog kadra i kada su im obezbeđeni uslovi za rad.
“Ono kadra što imamo bori se u nadljudskim uslovima. Zaposleni su nezadovoljni uslovima u kojima rade, plate su im male i shodno tome usluge i odnos prema pacijentu je lošijeg kvaliteta. Broj kadra je uslov svih uslova, a mi funkcionišemo ispod svih minimuma. Sama sam bila pacijent na ortopediji Kliničkog centra Vojvodine, gde je u sobi smešteno 10 pacijenata, a jedna medicinska sestra brine o celom spratu”, navodi Civrić.
Od ukupno 149 zdravstvenih ustanova, u kojima je obezbeđena zaštita prava osiguranika, prijave o povredi prava iz zdravstvenog osiguranja evidentirane su u 43 ustanove, piše “Dnevnik”.
Prijave za koje je utvrđeno da nisu u nadležnosti zaštitnika uglavnom su se odnosile na neljubaznost medicinskog osoblja, dugo čekanje ispred ordinacija i na način lečenja. One su prosleđene nadležnima, 53 žalbe direktorima zdravstvenih ustanova, 13 zdravstvenoj inspekciji i jedna savetniku za zaštitu prava pacijenata.
Već godinama veliki problem predstavljaju dijagnostički pregledi na koje pacijenti ne mogu da stignu u zakonskom roku od 30 dana. Taj problem zaštitnici nekad uspevaju da reše u dogovoru sa direktorom ustanove ili načelnikom službe. Kada to nije moguće pacijente upućuju u proceduru kojom bi im se nadoknadio novac za preglede koje su uradili u privatnoj praksi, jer nisu mogli da stignu na red u državnim ustanovama.
Autor: 021, Novosti, Dnevnik
Foto: 021
