Prošla i evropska i svetska Noć muzeja, prošao i mesec muzeja, ali Galerija Matice srpske, ne posustaje!
Naime, nakon grande, velelepnog otvaranja nakon desetogodišnjice rada na totalnoj rekonstrukciji objekta kadgodnje Produktne berze, a od 1957. Galerije Matice srpske, ova referentna institucija kulture, u programskom smislu nije časila časa dočim je za svega nedelju dana organizovala čak tri poupuno različite programske celine,odnosno tri različite izložbene delatnosti.
Naime, prvo je u duhu i praksi darovanja i dobročinstva, koja je Matičina tradicija duga bezmalo dva veka, otvorena izložba prominentne novosadske vajarke, Ivanke Acin iz njene Poklon zbirke. Potom, su usledile i ekskluzivne i po svemu u jedinstvenom kontekstu- „Šidijanke (Kupačice)“,Save Šumanovića nastale kao jedno od nastojanja ne samo GMS, dočim svih pinakotečko-muzeološkim ustanova na teritoriji Srbije, da među muzejskom saradnjom sa srodnim institucijama kulture, daju doprinosa proučavanju i produbljivanju i novim naučnim sagledavanjima lumena naše slikarske misli i dela, Sava Šumanović jeste.
GMS je to, kao i nekolicinu puta do sada učinila sa Galerijom slika „Sava Šumanović“ iz Šida, o 6.junu, a prilikom otvaranja,gracilna i rešiva upravnica GMS, dr Tijana Palkovljević-Bugarski je podsetila:
–Realizovali smo 2013.godine izložbu „Sava Šumanović i tajna pod kupolom“ kako kod nas u Novome Sadu,tako potomo i u šidskome Legatu Šumanovića. Potom smo, 2015. Godine realizovali izložbu „Evropski konteksti-Dobrović,Šumsnović,Konjović,Šuput“, koja je obišla brojne gradove u Srbiji i inostranstvu, a zatim 2016. godine smo sa Galerijom slika „Sava Šumanović „ iz Šida realizovali izložbu „Jedna francuska epizoda Save Šumanovića“ gde smo predstavili radove iz poslednje godine Šumanovićevog boravka u Parizu-informisala je prisutne upravnica GMS.
Govoreći o po svemu monumentalnom ciklusnom delu (od 31 metra!!!) „Šidijankama“ (ergo Kupačicama), simpatična, žovijalna i alter egom ispunjena Duhom Šumanovića, upravnica GS „Sava Šumanović“,Vesna Burojević je podsetila da je autor prve zasebne analize „Šidijanki“, zapravo bio profesor Ješa Denegri čiji je tekst pratio izložbu „Šidijanki“ iz 1997 godine organizovanu u Muzeju savremenwe umetnosti u Novom Sadu, i koja od 1939. Godine, od poslednje Savine samostalne izložbe u Beogradu, nije izlagana!
O koncu, profesor Filosofskog fakulteta u Beogradu, dr Lidija Merenik je objavila novu naučnu monografiju „Sava Šumanović. Šidijanke-velika sinteza i otkrovenje nove stvarnosti“, koja će svoju zvaničnu promociju imati u okviru pratećih programa postavke „Šidijanke“ u GMS, o perku, 23. Juna i na kojem će govoriti i pored dve narečene upravnice galerija, dr Palkovljević i g-đe Burojević, i dr Simona Čupić ,uz autorku, dr Merenik.
Otvorajući, odabir kompozicija međ „Šidijankama“ pre koje veče u GMS, dr Lidija merenik je među ostalim istakla:
-Nijedan slikar nije stvorio tako upečatljivu manifestnu seriju (umnoženu figuru) kao što je novorealistična i apstraktno-klasična serija „Šidijanki“.Sava ju je shvatio kao „figure koje se ponavljaju“i doslovno uz posebno orginalno osmišljene prizore ih sproveo. Njegova intertekstualnost nova,koliko i klasična,govori da se može pozivati na stare majstore a li ih ne imitirati( Šumanović crpe inspiraciju iz sveukupne istorije slikarstva i tradicije akta –Rubens,Engr,Maneova „Olimpija“ ili „doručak na travi“; Ticijanova „Urbinska Venera“,Đorđoneova „Usnula Venera“ ili Gojina „Naga maha“.
O koncu ovaj gotovo festivalski đir slikarstva i skulpture, završava se večeras, otvaranjem izložbe „Slike prolaznog sveta.Odnosi srpskog i francuskog intimizma“, koji će u 20 časova u GMS otvoriti,NJ.E., ambasadorka Republike Francuske, Kristin Moro, dakako uz pozdravne reči upravnice, dr Palkovljević i autorke postavke dr Dijane Metlić. Ovo je pak, treći model iskazivanja GMS u novom duhu,ruhu i konceptu-„na ponos Nacije“ u kojem se saradnjom sa kultur centrima i evropskim muzeološkim institucijama pokušavaju uočiti sagledavanja srpske nacionalne umetnosti u kontekstu veće evropske umetnosti.
Na izložbi će biti predstavljena dela Potpisa poput: Čelebonovića, Ivana Tabakovića, Ljubice Cuce Sokić, Peđe Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića koji su prihvatili tokove francuskog intimizma.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Borislav Radovanović, Mladen Sekulić
