Taman sam pomislio da se sjajni Exiti dešavaju jednom u šest godina i da će posle 2006. i 2012. (dva najbolja), sada vrhunski Exit doći 2018. godine, kad ne lezi, vraže, evo sjajnog Exita godinu pre roka. “The Killers”, “The Jesus and Mary Chain”, “Oasis”. OK, ne ceo “Oasis”. OK, ne ni pola. Ali sasvim dovoljno. Na jednom Exitu tri istorijska velikana! I nove zvezde poput “Years&Years”, “Jasona Derula” i Rag’n’Bone Man. Sasvim dovoljno.
DAY ZERO
Exit se ove godine gotovo formalno pretvorio u petodnevni festival: nakon što je nekoliko godina ranije bio ubacivan “nulti dan festivala” koji je bio nekoliko nedelja ranije, ili pak, na Trgu slobode, sada se, iznimno svih pravila, ali genijalno fleksibilno, tokom pregovora sa najvećim imenom Exita, “The Killers”, došlo do kompromisa koji je doveo do toga da se jedini slobodan termin u turneji “The Killers”, a to je sreda 5. jul, pretvori, de facto, u Nulti dan Exita, na Tvrđavi, spojeno sa ostala uobičajena četiri, od četvrtka do nedelje. U tom smislu, Exit se povećao za 25% na samoj Tvrđavi, jer odmah su tu došle i predgrupe. “The Killers” su izabrali “Jonathan”, “Van Gogh” i njujorške “The Teachers”. Ovi poslednji su domaćoj publici i ponajmanje poznati, a sviraju kombinaciju funk i indie zvukova, afro-disko uticaja i elektronike. Da bi sve bilo zabavnije, izgleda da su ovi momci fascinirani Srbijom i došli su nedavno ovde da snimaju svoj novi spot inspirisani brutalističkom arhitekturom. To je ona kombinacija ružnog sirovog betona (te otud “beton brut” i brutalizam) i sci-fi dizajna. Sećate se onih Facebook postova da u Beogradu postoji arhitektura koja podseća na “Star Wars”? E to kažu i “The Teachers”. Drugi bend je riječki “Jonathan” koji su odličan indie-po-rock bend i ko ga nije čuo, biće oduševljen. Možda se oni i ponajbolje uklapaju u vajb “The Killersa”. Treći i najpoznatiji bend će biti “Van Gogh”, a sad ako vam je to čudno, znajte da su ih Brandon i ekipa lično odabrali. Realno, najveći indie-rock bend kod nas, a neko to može da voli ili ne voli. Sasvim zasluženo, svakako. Dodatno, elektronska muzika će imati svoj stejdž i sa punim pravom možemo reći da će to biti jedan prilično dobar uvodni Exit dan.
THE KILLERS
Ukratko, neobično je malo pojava bilo u istoriji muzike koji su pravili crossovere, odnosno spajali dotad nespajane žanrove. “The Killers” su jedni od poslednjih u tom nizu i spojili su novi romantizam i američki rok. Ali niko se nije dosetio da na stvarno ozbiljnoim nivou spoji elektropop i neoromantičarske šminkeraje sa indie-rockom. A onda su došli “The Killers” i “Somebody Told Me” i “Mr Brightside”. “The Killers” su jedan od (arguably, volim taj izraz) najveća benda danas, uz “Depeche Mode” i “Coldplay”. A dolaze nam “na gajbu”. Ako ste živo biće na planeti zemlji, i niste ni premladi ni prestari, “The Killers” su vas pratili kroz sve najvažnije događaje života od 2003. do “Just Another Girl” iz 2014. Kroz nervozne i epski poetske faze, Brandon Flowers i družina će nas provozati kroz najbolje što je Vegas ikada dao muzici. What happens in Vegas, ends in Petrovaradin.
SUMMER OF LOVE
Tokom ove godine, EXIT obeležava događaje iz 1967. kada je nastao revolucionarni hipi pokret koji je zauvek promenio svet, a i ostala tri festival “Sea Dance”, “Sea Star” i “Revolution” slave 50 godina od čuvenog “Leta ljubavi” (Summer of Love). Tako kaže zvanični Exit. A da se setimo šta je bilo 1967. godine? Pa, posle Drugog svetskog rata su Amerikanci i ceo svet slavili 20 godina pobedu nad nacizmom i slavili su je time što su verovali u novi svet koji je stvoren. I veličali su ratne heroje tako što su se oblačili u odela, brijali, i nosili vojničke frizure. E otud “čupavci iz Liverpula” što nas ej strašno zabavljalo kad smo bili klinci, jer ako neko nije bio čupav to su bili “The Beatles”. Ali onda je došao rat u Vijetnamu i vera u nepogrešivo društvo je počela da se kruni a imidž i ponašanje mladih menjaju. Seksualna revolucija, droge, piće, kosa, brada, alternativne ideologije poput istočnjačkih ili šamanističkih, i naravno, rokenrol. Dramatična promena svega odjednom u svetu. Ali, ideja je bila ljubav a ne rat. Sada, 50 godina kasnije, živimo u vremeno koje možda opet menja sve i gde je rata i previše. Vreme je za reboot Leta ljubavi!
LIAM GALLAGHER
Liam je slabiji tvorac muzike i tekstova od brata ali efektniji frontmen. Nije mogao dugo da čeka posle raspada “Oasisa” i “Beady Eye”, pa je, iako se zaklinjao da nema nameru da bude solista, ipak odlučio da to bude. Liam, majstor skandala odlučuje da kao Morrissey posle raspada “The Smithsa” nađe svog Stephena Streeta, da nađe nekog ko bi mu mogao praviti pesme. Hitove. Odlučuje da napravi solo album. Turneju. Ostatak pesama za koncert je uzeo od “Oasis”. Shvatio je da, da bi bio veliki, moraš i ti biti veliki ali i stajati na ramenima drugih koji su veliki. Kao što kaže album “Oasis” “Standing on the Shoulders of Giants”. Pomiren sa sobom, Liam nam dolazi na Exit u četvrtak, sa furioznim prvim singlom “Wall of Glass”. Apostol drskosti je na Tvrđavi!
“THE JESUS AND MARY CHAIN”
Nema puno bendova koji izmisle novu vrstu muzike, rekao sam to već. Ali, “The Jesus and Mary Chain” su to uradili. Na kasnijim albumima su svirali sa distorziranim gitarama i ritam mašinom (neobična kombinacija), i svirali su gitare kada niko to nije, u 80-ima. Postali su legende. Zilion bendova je počelo da svira depresivno-vesele gitarski distorzirane pesme buljeći u pod i cipele (te otud i naziv shoegaze). Dream poperi su ih obožavali. Jedan od braće Reid umalo nije oženio ikonu dremapopa, Hope Sandoval iz “Mazzy Star”. Sada su se vratili novim albumom “Damage and Joy” posle više od decenije pauze. A sve je počelo time što su dva brata u kišovitom gradu želeli da naprave muziku koju bi oni voileli da čuju jer im je sve ostalo bilo smeće. A njihova nije bila. Ako ste u nedoumici, setite se beskrajno romantične završne scene iz filma “Izgubljeni u prevodu” i besmrtne pesme “Just Like Honey”. “The Jesus and Mary Chain” su na Exitu 2017. u četvrtak i pevaće i sviraće nam svoju muziku, veselu muziku za duboko depresivne ljude.
“LOST FREQUENCIES”
Kad se pojavio “Lost Frequencies”, svi smo mislili da je u pitanju neki bend. Tako je zvučalo. “Are you with me, are you with me?” Odjekivalo je sa svih radija. A onda se ispostavilo da je to jedan čovek, producent iz Belgije pod imenom Felix De Laet. Ispostavilo se da smo mi mislili da to on peva, kad ono, to je bio remiks kantri pesme nekog Eastona Corbina. I šta sad? Pa za sledeće singlove je uzeo vokale koji liče na vokal Corbina, nema sad nazad. I tako su nastali sjani hitovi “Reality” i “Beautiful Life”. Ali, ne očekujte čoveka sa mikrofonom, iako su mu pesme takve da očekujete hit pevača. Biće to čovek za računarom, ali ipak, bitna je melodija. A njegove su sjajne. Belgija je postala muzička velesila.
JAKE BUGG
Kada ga slušate, ne biste rekli da ima samo 23 godine, ali kada svirate već 10 godina gitaru i slušate gitarsku muziku, može vam se da zvučite ovako zrelo. Kao da je dete iz braka “Oasisa” i Jimija Hendrixa, uz malo Dylana. Ček’ ček’, pa to su mu omiljeni izvođači? OK, bilo je jasno. Nismo dugo čuli ovako dobar crossover britpopa i američkih sedamdesetih. Britanci ga hvale, a dugo nismo čuli nešto tako dobro iz Notingema. Zapravo, otkad je “Nottingham Forest” pre 30 godina bio prvak Evrope, nismo nešto baš ni čuli za Notingem. Hvala, Jake, sada Robin Hud nije jedini zemljak kojeg znamo, ima i klinaca sa gitarom koji razbijaju! Bio je prošle godine na “Inmusic” i razbio je. Sada je kod nas.
YEARS & YEARS
“Years & Years” pripadaju onim mladim bendovima koji su pokorili svet i MTV zaraznim elektronskim melodijama i lepim vokalima koji u poslednje vreme, zabavno je, svi zvuče dosta visoko. Trojka iz Londona, grada koji nam uvek donese nešto novo, imala je 2015. najbrže prodavani debi album u UK, a to nije malecna stvar.
THE DAMNED
I evo jednih legendi koje su još žive i praše. “The Damned” su, kao što i ime kazuje, počeli kao pankeri, kad si svi, i 1976. su liferovali klasične punk pesme. Melodične ali mračnije od drugih. I tu se lepo videlo na šta će to izići. Produžili su sa izletima u dark i gothic, da bi sredinom 80-ih počeli da budu darkwave i preteče emoa, uplovivši duboko u new wave, postajući preteče dark indie-rocka koji su kasnije nastavili “The Cult”, “Mission” i drugi. Još jedni od ljudi koji su među očevima i ocima muzike koju danas poznajemo, da parafraziram Selenića. Jedvačekanje.
RAG’N’BONE MAN
Evo i primera da pop zvezda uopšte ne mora biti lep čovek u savremeno doba prezasićenosti vizuelnim. Danas kad smo se već navikli da gledamo nabildovane likove, prelepe žene kojima je neko “odobrio” da snime spot, evo autora koji pleni svojim miksom mračnog bluza i elektronike, koji se ne stidi da pokaže da je ogroman fizički a krhak u duši, i da ga baš zabole živo za estetske norme i teretane. Čovek je ličnost i ima dobre pesme. A to je sve što je oduvek i trebalo biti važno, zar ne?
BLACK SUN EMPIRE
Oni vole da svoju muziku obeleže tagom drum’n’bass ali nije to tako linearno. Istina je da je elektronika pomešana sa drum’n’bass ritmovima dominantna u muzici ovog vešto skrivanog muzičkog bisera koji ima milione pregleda, ali ne treba zaboraviti njihovu mračnu stranu, koja posebno dolazi do izražaja u dreampop elementima kada im neko gostuje. Inače, ako ste voleli “Prodigy”, volećete i njihovu manje komercijalnu varijantu koja se kiti simbolom japanske ratne zastave samo je sunce i njegovi zracxi, pogađate, obojeno u crno.
JASON DE RULO
Ako lično pripadate ljudima koje hip hop smara, kao potpisnika ovih tekstova, onda će vas novi talas crnih autora radovati. OK, jedan je maestro Weeknd, ali nije loš ni Jason Derulo. Spojio je sjajan vokal i dobre, pevljive i “igrive” melodije u savremeni elektronski ritam i sasvim se lako može zamisliti diskoteka ili plaža uz koju se pleše uz njegovu muziku. Fun Fact: u pesmi “Talk Dirty” u refrenu koristi zurle i to zvuči kao bilo koji Grand narodnjak. Zabavno sa ove distance nama, a i njemu je valjda zabavno bio da to umetne. Sprema se crna žurka na Mainu. Haićanska, pomalo.
Autor: Žikica Milošević
Foto: Exit Promo/Wikipedia/YouTube/Freeimages
