Skupština Vojvodine usvojila je odluku kojom se visokoškolske ustanove obavezuju da polaganje prijemnog ispita organizuju i na jezicima nacionalnih manjina, odnosno nacionalnih zajednica, pod uslovom da je u pitanju jedan od jezika na kojem se, na teritoriji Vojvodine, izvodi redovna srednjoškolska nastava.
Osim na zvaničnim službenim jezicima u Vojvodini, budući studenti prijemni će moći da polažu i na češkom, bugarskom i crnogorskom jeziku, koji su u upotrebi u pojedinim lokalnim samoupravama.
Pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov kaže da je takva odluka postojala i ranije, ali su pojedini fakulteti pronašli pravnu rupu u tom dokumentu, kako bi izbegli obaveze.
“Cij je da Vojvodina stvarno bude ono što jeste, region u političkom smislu ili mesto na kom sve živimo u nadi da smo svi ravnopravni u svakom obliku. Ovim pokazujemo da će to preći s reči na delo i tamo gde nije bilo omogućeno iz raznih razloga, uglavnom je to bilo da nemaju način kako da organizuju, jer nemaju nastavnog kadra. Mi smo onda to upotpunili”, kaže Pavlov.
Na gotovo svim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu tvrde da takav propis za njih nije novost, te da su na zahtev kandidata i ranije organizovali polaganje prijemnog na jezicima manjina.
“Ja konkretno sastavljam već 35 godina zadatke za prijemni za informatiku za Fakultet tehničkih nauka. Uvek se prevodilo na mađarski i to nije bio nikakav problem”, kaže Rade Doroslovački, dekan Fakulteta tehničkih nauka.
Filozofski fakultet, međutim, otišao je i korak dalje. Odsek za medijske studije od svog osnivanja studentima omogućava da nastavu slušaju i na mađarskom, slovačkom, rusinskom i rumunskom.
“Kada sam 2013. godine upisala žurnalistiku u Novom Sadu, još nisam tako dobro pričala srpski i zato mi je to umnogome pomoglo kod studija. Da nisam mogla da polažem na mađarskom verovatno, bih pokušala da studiram u inostranstvu, verovatno u Budimpešti. Ipak nisam se pokajala, srpski jezik mi sve bolje ide i učenje na srpskom mi sve lakše ide, tako da mi je drago što sam imala tu mogućnost”, kaže studentkinja Fani Ternovac.
O uvođenju nastave na manjinskim jezicima na drugim fakultetima još uvek nema govora, a da li će biti zavisi od potrebe za školovanjem određenog kadra na jezicima manjina. Dosadašnja iskustva pokazuju da je na Univerzitetu u Novom Sadu godišnje svega dvadesetak zahteva da se prijemni polaže na jeziku manjinskih zajednica, ali u Sekretarijatu ističu da je najvažnije da postoji mogućnost izbora, ma šta statistika pokazala.
Autor i foto: RTV
