Povodom deset godina postojanja E-gimnazije, ustanove koja se ubraja u hrabre i neustrašive pionire kada je reč o osnivanju prvih privatnih srednjih škola na našim prostorima, razgovarali smo sa Nebojšom Jovanovićem, direktorom i vlasnikom ovog obrazovnog centra koji je uprkos brojnim poteškoćama uspeo da stekne kredibilitet i poverenje kako dece stasale za srednju školu, tako i njihovih roditelja. Za čitaoce našeg portala Nebojša otkriva kako su izgledali njihovi počeci, sa kakvim su se predrasudama borili, koje vrednosti zastupa i neguje njihova Sportska akademija, koliki značaj kao institucija pridaju društveno odgovornom delovanju, te koje su prednosti a koji nedostaci privatnog obrazovnog sistema u našoj zemlji.
Kažu da E-gimnazija spada u jednu od tri najbolje privatne srednje škole u našoj zemlji. Šta smatrate da je bilo ključno za postizanje takvog uspeha?
Uspeh rada naše škole leži u dobrim profesorima, dobrom pedagoškom radu i naravno savesnim i odgovornim učenicima. Privatna smo srednja škola sa najviše redovnih učenika. Ključni momenti u razvoju škole su: inovacije, savremene IT tehnologije, komunikacija sa roditeljima, multimedijalna nastava, moderan ambijent i otvorena vrata direktora škole gde sve probleme rešavamo odmah.
Šta se sve u prethodnih 10 godina koliko postojite promenilo? Da li ste ponosni na godine i rad koji je za vama, i da li biste voleli da ste nešto uradili drugačije?
Škola je 2008. godine počela rad sa 15 učenika, danas ih ima blizu 400. To je najveća promena, a ponosni smo što je preko 250 učenika završilo našu školu i što su svi upisali fakultete i uspešno studiraju. Nismo dozvolili da kvantitet naruši kvalitet rada škole i u tome uspevamo. Da smo znali kakav put nas čeka napravili bi više učionica prilikom osnivanja škole.
Koliko je bilo teško „probiti se“ i dokazati da je jedna privatna obrazovna ustanova validna, i po svim kriterijumima ravnopravna onoj koja je u državnom, javnom sektoru?
Bilo je izuzetno teško dokazati da smo kao privatna škola ravnopravni sa državnim školama. Sećam se da prvih godina naši učenici nisu mogli da dobiju markicu za autobus ili da učestvuju ravnopravno na školskim i sportskim takmičenjima sa učenicima iz državnih škola. Situacija je danas drugačija, čak toliko da smo ove godine pobednici grada Novog Sada u fudbalu između svih privatnih i državnih srednjih škola. Takođe, naši učenici upisuju državne fakultete ravnopravno sa maturantima iz državnih srednjih škola.
Kako se borite sa predrasudama i snishodljivim stavom društva i javnosti koje ne priznaje privatno obrazovanje kao legitimno?
U počteku našeg rada, imali smo veliku diskriminaciju, predrasude javnosti pa čak i omalovažavanje. To se sve promenilo kada smo ispisali neke od učenika zbog lošeg vladanja, pa zatim kada su prve generacije učenika upisale fakultete, pa kada su naši učenici počeli da osvajaju nagrade na nacionalnim takmičenjima Ministarstva prosvete, da pišu školske projekte i naučne radove, učestvuju na skupovima, pohađaju seminare u Petnici itd. Pokazali smo ne samo da smo legitimna škola nego da smo profesionalci u svom poslu i da naši učenici brane boje naše škole na svim megdanima.
Prošlo je gotovo tri godine kako ste osnovali Sportsku akademiju na Novom Naselju. Mogu se čuti komentari kako je reč o ustanovi koja primat daje sportu u odnosu na obrazovanje. Ima li u tome istine, i kako komentarišete kritike i diskusije na tu temu?
Naša Sportska gimnazija je prva sportska škola koja akcenat u svom radu daje najmanje na međusmenski rad i pravdanje izostanaka učenika. Suština našeg rada jeste sportski program okrenut učenicima u pogledu sportskih predmeta i sporta: fiziologija, anatomija, biomehanika, merenja, prevencija povreda, zdrava ishrana, pravilni treninzi, stručna savetovanja i slično. Škola ima ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa novosadskim Fakultetom za fizičku kulturu (DIF) i njihovi doktori nauka povremeno dolaze i drže našim učenicima stručna predavanja. Učenici u svojim klubovima često nemaju dovoljno stučnih saveta i zato im naše prosvetno okruženje mnogo znači vezano za teoriju sporta. Ove školske godine je velika ekspanzija i značajan upis učenika u naš sportski smer. Naglasio bih da mnogi sportski radnici upisuju svoju decu u našu školu, posebno bih izdvojio našeg poznatog sudiju Milorada Mažića koji je upravo upisao svoje dete. To znači da ako nam takvi i slični sportski stručnjaci poklanjaju poverenje da sigurno ne grešimo i da smo na dobrom putu. Želimo da učenike kvalitetno obrazujemo i spremimo za studije jer se nikada ne zna da li može doći do prekida u sportskih aktivnostima. Pored nastavnih aktivnosti Sportska gimnazija poseduje svoj smeštaj, sportske terene i mogućnost ishrane.
Prethodne godine dobili ste nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“ za izuzetne rezultate na polju društvene odgovornosti i preduzetništva. U kojoj meri je društveno odgovorno delovanje deo vaše poslovne politike i prakse, i kakvi su vam na tom polju planovi za budućnost?
Društveno odgovorni rad treba da krasi svaku školsku ustanovu. U našem slučaju to je more aktivnosti i projekata. Izdvojio bih inicijativu u vidu dva šlepera pomoći za stradale u poplavama pre nekoliko godina vrednosti preko 25.000 eura, pomoć za učenike u školama na Kosovu i Metohiji u sprskim enklavama, veliki trud i pomoć naših profesora i učenika u radu sa učenicima sa smetnjama u razvoju, stručnu saradnju sa školama u inostranstvu, humanitarne projekte (u našem hodniku uvek možete videtu kutiju za skupljanje neke vrste pomoći), ekološke projekte, čišćenje određenih delova Novog Sada uz asistenciju naših učenika i motivaciju i podsticaj učenika na reciklažu itd. Imali smo projekte u oblasti kulture, nauke, dane otvorenih vrata škole i slično. Planovi za budućnost su organizacija skupljanja pomoći za učenike-migrante koji su ostali na našoj teritoriji u centrima širom zemlje, zatim značajniji projekti u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, stručni seminari i veće učešće u humanitarnim projektima. Iz tog razloga smatramo da je nagrada „Kapetan Miša Anastasijević“ potpuno opravdana i motiviše nas na dalji rad.
Ne smatrate li da su vaši učenici uskraćeni za izvesna nezaobilazna iskustva i male nestašluke poput bežanja sa časova i pisanja puškica, koja su obeležila školovanje svih nas?
U duhu novih IT tehnologija danas se mnogo lakše rešavaju mnogobrojni pedagoški problemi u školi. Postoji brza komunikacija sa roditeljima, sms notifikacije, video nadzor, internet veza i slično. Nestašluka i dalje ima, ali se sada mnogo lakše prepoznaju i sankcionišu. Na učenicima je uvek bilo da pokušavaju, a naša uloga i zadatak je da stvorimo uspešne, obrazovane i poštene osobe. Mislimo da će nam sigurno jednog dana svi oni, kada budu imali svoju decu, biti veoma zahvalni.
Koje su njihove prednosti prilikom upisivanja željenih fakulteta, apliciranja za stipendije, ili pozicioniranje na tržištu rada, u odnosu na decu koja su izašla iz klasičnog sistema obrazovanja?
U pogledu upisa na željene fakultete, apliciranja za stipendije, radna mesta i slično nema apsolutno nikakve diskriminacije i razlike u pogledu učenika koji su završili školovanje u državnim srednjim školama. Jedina diskriminacija jeste da učenik koji je upisan u privatnu srednju školu ne može da aplicira za upis u državni srednjoškolski dom. Tu nepravdu ćemo pokušati da rešimo na nivou Zajednice privatnih škola u pogledu dopisa prema Ministarstvu prosvete. Prednosti koje imaju naši učenici jeste da ih pripremamo za prijemne ispite u IV godini školovanja, sprovodimo testiranja i savetovanja u pogledu profesionalne orijentacije, imamo projekte i stručno usavršavanje sa softverskim kompanijama u Novom Sadu, stručnu saradnju sa DIF-om i slično. To čini velike prednosti prilikom pripreme naših učenika za buduću profesiju. Deo učenika E-gimnazije nastavlja školovanje u inostranstvu i naravno aposlutno nemaju nikakve prepreke i zastoj prilikom apliciranja i studiranja.
Otvorili ste E-gimnaziju i u Budvi. Kakav je odziv učenka za sada, i kako i zašto ste odlučili da se proširite baš na teritoriji Crne Gore?
E-gimnazija u Budvi je počela sa radom i odziv učenika je iznad očekivanja. U Crnoj Gori nema nijedne privatne srednje škole koja radi po nacionalnom programu. Odluku za rad na tom području podstakao je veliki broj učenika koje imamo iz Crne Gore, proširenje našeg koncepta rada i primena IT tehnologija kao u školi u Novom Sadu, kao i nedostatak privatnih škola, manjih grupa, multimedijalne nastave, brzog Interneta i slično. U Budvi postoji samo jedna državna srednja škola koja ne može da primi sve učenike zbog neprestanog rasta Budve i povećanja broja učenika. Nadamo se da ćemo opravdati očekivanja roditelja i upisanih učenika. Sledeće godine ćemo moći da iznesemo prva iskustva. Ono što naši učenici u Novom Sadu željno očekuju jeste prva razmena učenika pod uslovom da oni idu u Budvu u toku letnjeg raspusta.
Autor: Marija Milošević
Foto: Privatna arhiva
