Novi Sad će dobiti novu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada od 2018. do 2022. godine.
Za izradu ove strategije iz budžeta grada izdvojeno je više od četiri miliona dinara, a ugovor je dodeljen grupi ponuđača koji čine Institut ekonomskih nauka, Institut za ekonomiku poljoprivrede i preduzeće “Consulting Management Services”.
Poljoprivredni razvoj Novog Sada, grada sa jednim od najvećih poljoprivrednih sajmova u regionu, do sada se pominjao u Strategiji održivog razvoja, a novi dokument bi trebalo da donese planove kako da se ostvare ciljevi kao što su razvoj konkurentne i ekonomski održive poljoprivredne proizvodnje, dostizanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, bezbednosti hrane i dobrobiti životinja, ali i povećanje zaposlenih u poljoprivrednim gazdinstvima.
– Prioritet je postizanje povećanja konkurentnost poljoprivrednog sektora i sektora ruralnog razvoja, poboljšanje plasmana na domaćem, regionalnom i međunarodnom tržištu, unapređenje tehnološkog razvoja i povezivanje učesnika. Potrebno je definisati plan unapređenja resursa u funkciji poljoprivrede kao i unapređenja kvaliteta proizvoda u interesu zaštite potrošača u skladu sa Evropskom regulativom i praksom – navodi se u konkursnoj dokumentaciji.
Ovaj dokument ide uz ruku sa višegodišnjim planovima o razvoju organske poljoprivrede u Novom Sadu, ali i interesovanju koju je kineska delegacija iskazala za stočarstvo, prilikom posete Novom Sadu. Poznato je i to da je donedavni predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, prilikom posete jednom gazdinstvu u Begeču poručio kako je “Vojvodina rođena da rađa”, dodavši da je “poljoprivreda naša šansa”.
Međutim, poljoprivrednici su već umorni od načelnih fraza o poboljšanju stanja u poljoprivredi. Zbog toga u Asocijaciji poljoprivrednika, kako navodi za “021” predsednik Miroslav Kiš, postoji skepsa kada se donosi ovakav dokument.
– Nažalost, te strategije često budu nerealne i zasnivaju se na onome – ‘šta bi bilo kad bi bilo’. U nedostatku sredstava one se ne poštuju i ostaju samo slovo na papiru. To je ono što se u većini strategija dešava. Neprimenjivanjem tih planova gubimo svi, ne samo proizvođači, jer je cilj da se ljudima obezbedi kvalitetan, a jeftin proizvod – upozorava Kiš.
Novi Sad raspolaže sa nešto više od 5.700 poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini, kao i više od 1.000 hektara u svojini Grada. To zemljište se daje u zakup, a kako su u Gradskoj upravi za privredu naveli za “Dnevnik” u ovoj godini planira se prihod od zakupa u visini od milion evra.
Miroslav Kiš pak ukazuje da se stvari ne menjaju, te da ono što je kritikovao pre pet godina važi i dalje. Kako je naveo, da bi ovaj sektor zaživeo neophodno je da se u njega više ulaže.
– Kao kada imate baštu, da bi imali rod i da bi bila isplativa, morate da u nju uložite. Neprihvatljivo je to da radite na njoj samo da biste rekli da nešto radite, a prihod ne ubirete. Moramo da imamo, recimo subvencionisano gorivo, to su zemlje regiona uradile. Ambijent se menja, ništa nije kako je bilo, ali to kod nas nije slučaj – zaključuje Kiš za “021”.
Konačna verzija dokumenta, koji će pokazati u kom pravcu će se kretati novosadska poljoprivreda u budućnosti, trebalo bi da bude okončana polovinom novembra ove godine.
Izvor: 021/Zoran Strika
Foto: Ilustracija/Pixabay
