Dugogodišnji predsednik Mesne zajednice Petrovaradin, Petar Mudri, primer je kako najveći ljudi odišu najvećom skromnošću. Njegova predana zalaganja i nastojanja da svojim sugrađanima život učini lakšim, lepšim i boljim, kao i projekti na kojima je, vođen upravo tim pobudama, neumoljivo godinama radio, otvorili su mu vrata svetske diplomatije i doneli priznanja kakvim se, budući da je reč o činovniku jedne male gradske opštine, niko nije nadao. Svojim višegodišnjim angažovanjem – radom u brojnim evropskim forumima i ličnim kontaktima sa visokim funkcionerima Evropske komisije za proširenje, kao i ambasadorima kod kojih je rado viđen gost, Petar je stekao visok ugled i reputaciju ozbiljnog sagovornika, i on to već godinama uspešno koristi i veoma uspešno lobira za Srbiju, da što pre postane članica Evropske unije.
– Srbija već sada, u ovoj prepristupnoj fazi, treba da definiše svoje mesto i ulogu, da se pozicionira u EU i da se postara da je zemlje članice prihvate sa svim njenim specifičnostima. Na tome mora puno i posebno da se radi, to je jako važno za nas, inače će Srbija biti samo jedan broj, jedna nova zvezdica u toj velikoj porodici evropskih država – ističe na samom početku razgovora naš sagovornik, domaćin brojnih inostranih delegacija koje u njemu vide prijatelja i istomišljenika.
Uprkos brojnim preprekama Petar nastavlja svakoga dana da sprovodi svoju agendu u nadi da će oni na pozicijama moći uložiti napor više kako bi mladima ostavili bolju, stabilniju i sigurniju zemlju u amanet. Njegov poslednji poduhvat – Asocijacija dunavskih plaža koja je trenutno u procesu osnivanja, predstavlja ogroman korak Srbije i Novog Sada ka Evropskoj uniji, budući da otvara mogućnost implementacije naše zemlje i grada u okvire čuvene evropske Dunavske strategije. Sa Petrom smo porazgovarali o suštini i značaju ovog nadasve velikog i važnog poduhvata, njegovim iskustvima i koracima koje kao društvo zajedno moramo preduzeti.
Šta predstavlja Asocijacija dunavskih plaža, i kako i zašto je nastala inicijativa ovog vida povezivanja obala Dunava?
– Naša ideja je bila da osnujemo Asocijaciju podunavskih plaža, ili bolje rečeno plaža na Dunavu, od izvora pa do ušća, zbog višestrukih benefita koje jedan takav poduhvat može da nam donese. Dunav protiče kroz 10 zemalja, puno gradova i ima veoma lepih plaža, a novosadski Štrand spada u prve tri sigurno. U poslednje vreme plaže na Dunavu su samo geografski i topografski zaista na Dunavu, a sve češće se zapravo pretvaraju u bazene i druge veštačke konstrukcije u kojima se ljudi rado kupaju. Eto na primer, budimpeštanska plaža u stvari predstavlja jedan kompleks bazena, manjih i većih, sa toboganima i drugim zabavnim sadržajima na vodi. A u Pešti je inače zabranjeno kupanje u samom Dunavu, iz dva razloga – zbog bezbednosti i zbog zagađenosti. Naravno, moguće je da tu postoji i jedan skriveni razlog, komercijalne prirode. Ali Bugarska i Austrija imaju lepe plaže. Elem, naša namera je bila da se taj projekat Asocijacije priključi i umetne u mega projekat Dunavske strategije koja predstavlja strategiju Evropske unije za razvoj dunavskog regiona, kako bi upravo on postao kičma Evrope – i kulturološka, i istorijska, i ekonomska, i transportna, i svaka druga. Ta Asocijacija obuhvatiće sve veće gradove na Dunavu – najpre Regensburg, zatim Ulm, pa Bratislavu, Beč, Varšavu… E sad, postavlja se pitanje šta će da radi i čemu služi ta Asocijacija!? Mi se nadamo da će Asocijacija postati deo gore pomenutog procesa koji će sigurno trajati godinama, i u koji Evropa namerava da uloži negde oko 30-ak milijardi evra. Svakako da je to samo jedan mali deo, segmentić cele ideje, ali iako mi nismo svesni toga to je ogromna stvar. Ta strategija obuhvata proces revitalizacije Dunava kao jednog od glavnih koridora kroz Evropu, i na taj način mi bismo postali deo iste.
Koja ideja leži u osnovi Asocijacije i koliki je značaj njenog povezivanja sa projektom Dunavske strategije?
Osnovna ideja je uključiti mlade u tu priču, a ukoliko bismo u toj našoj nameri uspeli, to bi predstavljalo i jedan značajan doprinost tituli koju je naš grad poneo – Evropska prestonica kulture 2021, projektu na kojem sam takođe puno radio u Beču, u Ulmu i Varšavi. Želimo da pokušamo da napravimo neki festival za našu omladinu, da organizujemo izvesna gostovanja, manifestacije gde će se predstavljati svaka zemlja sa svojom kulturom, običajima, gastronomijom, folklorom i tako dalje, pa čak i takmičenja poput nekadašnjih “Jadranskih susreta”. Ovde očekujem podršku Grada Novog Sada, jer izrada ovakvog projekta iziskuje određena sredstva, kao i medijsku podršku Color Press Grupe i gospodina Roberta Čobana koji je pokazao interesovanje za probleme sa kojima se suočavamo. Sve je u interesu boljeg povezivanja naše omladine, vođeno željom da im stvoriomo priliku da kontaktiraju sa ljudima iz inostranstva, da se pokrenu neki novi projekti, stvore neka nova prijateljstva. Asocijacija dunavskih plaža je trenutno u procesu osnivanaja. Sama ideja je moja, a postepeno ta ideja postaje stvarnost zahvaljujući nekim ljudima u Evropskoj uniji koji su me razumeli i taj moj projekat podržali. Njegov značaj leži u činjenici da bi lako mogao da postane deo jedne velike srategije koja nam otvara vrata i povezuje nas sa svetom. Inače sama Asocijacija će zvanično biti predstavljena i najavljena sredinom oktobra, u okviru konferencije Dunavske strategije. Najverovatnije će biti održan radni sastanak sa direktorom plaže u Beču, direktorom plaže u Varšavi, kao i sa predstavnikom plaže u Budimpešti, i to će biti nešto poput osnivačkog odbora. Pozivam sve vladine i nevladine organizacije, kao i individualce sa dobrim idejama koje bi pomogle realizaciju i razvoj naše Asocijacije, da nam se pridruže, jer želimo da ovo bude jedan opšti društveno koristan posao priča u koji će biti uključen običan građanin.
Govorili ste o važnosti takozvanog “opismenjavanja” stanovništva kada je reč o saradnji sa Evropskom unijom. Na šta ste tačno mislili?
Svake godine Evropska unija organizuje konferenciju Dunavske strategije, i svake godine se raspisuju razni pozivi za određene projekte, o čemu je naša javnost, nažalost, jako malo ili nikako obaveštena. To je ono što je za nas kao zemlju koja je u pristupnoj fazi članstvu EU jako važno. Sada je vreme da se uključimo. Srbija mora da više uključi građane u ostvarivanje pojedinačnih i zajedničkih ciljeva sa Evropskim institucijama, od nevladinog sektora, do civilnog sektoara, poljoprivrede… Svi treba da se opismene, da znaju da pišu projekte s kojima će konkurisati u Evropskoj uniji. Već sada postoje fondovi, od kad smo u pristupnom statusu, i iako još uvek nisu operativni uskoro će biti. To je jako važno iskoristiti. Država je dužna da preuzme veliku odgovornost kada je reč o opismenjavanju građana, kako bi im omogućila da svoje ideje na pravi način predoče komisijama u EU. Ovo je pametan narod, ima dobrih ideja, ali ljudi jednostavno ne znaju da napišu projekat, da ga prikažu u adekvatnom obliku i formi koja je neophodna. Svaki taj projekat mora biti prepoznatljiv i u okviru njihovih standarda kako bi uopšte bio prihvaćen na razmatranje, usvojen, a kako bi mu kasnije i sredstva bila odobrena. To je imperativ, bez toga mi kaskamo. Poljska je šampion kada je o tome reč, oni su povukli najviše sredstava iz IPA programa, i od njih treba da učimo, kao i od Hrvatske. Jer bez obzira koliko je neka ideja dobra i održiva, ukoliko nije prezentovana u skladu sa pravilima Evropske unije, neće biti prepoznata i uvažena. To je toliko važno a niko se time ne bavi.
Za vas kažu da ste legenda Petrovaradina. Zbog čega smatrate da vas prati jedan takav laskavi epitet?
To je, u odnosu na ovo što trenutno radim za Srbiju, manje relevantno. Ja sam taj lokalni nivo odavno na neki način prevazišao. Bio sam veliki borac za prava građana Petrovaradina, trudio sam se kod svih vlasti, a niko me nije voleo. Nijedna vlast ne voli kada javno ukazujete na probleme koji muče građane, a vlast i ne haje baš puno za to. Zalagao sam se da ne tutnje kamioni kroz Petrovaradin, da se poprave trotoari, da se popravi vodovod, da se napravi autobusko stajalište, asfaltira koja ulica… za sve ono što običnom građaninu treba, i za šta svaka vlast treba da ima sluha. Deset godina sam bio predsednik mesne zajednice Petrovaradin, ili tačnije dva i po mandata. Ja sam tada sa grupom građana pobedio čuvenu Radikalnu stranku u doba njenog zenita, kada su bili jaki kao danas SNS, možda i jači, i to je bio šok za sve. Potom je usledio jedan period mog života tokom kog sam se svesrdno trudio, toliko da sam i nakon što sam se penzionisao, svakoga dana u Mesnu zajednicu ujutru odlazio kao na posao. A mogao sam da idem na pecanje i da uživam, ali eto, nisam ja taj tip. Išao sam tamo sa željom da rešavam probleme naroda na koje niko drugi nije obraćao pažnju. Inače mislim da Mesne zajednice predstavljaju jednu veliku šaradu koja traje već godinama. U Srbiji ima negde oko 1.600 Mesnih zajednica koje ničemu ne služe osim što predstavljaju neku vrstu čekaonice i šaltera za žalbe. One su zapravo prva instanca vlasti, tu se sudaraju narod i vlast – narod koji ima probleme i vlast koja nema sluha za to, i samim tim, to predstavlja najtrusniji deo državnog sistema. Srbiji je potrebna ozbiljna reforma lokalne samouprave!
Kakvo iskustvo i utiske nosite iz tog perioda višegodišnjeg predsednikovanja Mesnom zajednicom Petrovaradin?
S jedne strane lepo, jer mi je bilo jako drago kad god sam uspeo nešto da uradim i pomognem svojim sugrađanima. Ja sam sam išao čak i da razvlačim strugani asfalt kako bi napravili prilazne puteve, pa sam učestvovao u pravljenju mostića koji je bio truo, kako bi deca mogla lepo a ne kroz blato da idu u školu, i tako dalje. Bilo je takvih lepih stvari, ali činjenica je da svaka vlast – i ova sadašnja, i bivša, kao i ona buduća, mora mnogo više na problemima lokala du poradi. Narod je ovaj jako skroman, njemu treba samo 100 metara asfalta, trotoar, mostić, da ljudima ne tutnje kamioni kroz mesto kako bi mogli da spavaju… ne traži narod puno i sve se to može rešiti ukoliko ima volje. Čini mi se da ova sadašnja vlast, bez namere da joj se udvaram i da je neosnovano hvalim, ima malo više sluha. Ja sam na primer pokrenuo inicijativu da se u Petrovaradinu napravi sportska hala, još pre 11 i više godina, i realizacija tog projekta je bila pokrenuta da bi vrlo brzo bila i stopirana, te se ništa nije dešavalo na tom planu godinama. Sadašnja gradska vlast pak evo završava tu halu, i to je lepa i dobra stvar za sve građane Petrovaradina. Prvenstveno za omladinu koja će sada moći da se bavi sportom i zimi. Nadam se da će se i bazeni izgraditi, ima mesta.
Da li i dalje smatrate da Grad Novi Sad konstantno zapostavlaa Petrovaradin kao opštinu, i šta je to što bi po vašem mišljenju trebalo najpre promeniti i rešiti?
Tako je, i činjenica je da je i dalje ta situacija nedefinisana. Prvo, pitanje Žeželjevog mosta. Ima sedam godina kako je počela njegova izgradnja. Taj most je trebao da izbaci teški kamionski saobraćaj iz mesta, međuim sedam godina je prošlo, a mi smo u situaciji da ćemo možda ove godine dobiti most ali bez prilaznih puteva. To znači da će saobraćaj ponovo ići kroz Petrovaradin i bez tih prilaznica nikakvog pomaka i promena zapravo nema. Onda je tu pitanje Podgrađa. Već 17 godina tražim, apelujem i molim sve gradske vlasti da se Podgrađe zaštiti i revitalizuje. Davne 2007. godine sam na poziv gradonačelnika Beča, Dr Haupela bio na konferenciji podunavskih gradova. Prethodno sam snimio film o Podgrađu koje se bukvalno raspada, tamo ga prikazao i apelovao da nam pomognu da sačuvamo ovaj barokni arhitektonski biser. Film je izazvao veliko interesovanje pa je gradonačelnik, o njihovom trošku, poslao ekipu od osam stručnjaka, urbanista, čak i gradskog ministra za finansije na čelu sa slavnim gradskim arhitektom, kako bi videli i ustanovili šta je sve potrebno uraditi. Oni su napravili osnovu Master plana za Podgrađe, ja ga i danas čuvam, ali kako to već kod nas biva, ondašnja gradska vlast se nije udostojila čak ni da ga razmotri. Očekujem da će sadašnji gradski oci imati više sluha za ovaj važan problem, a ja sam spreman da i sam učestvujem u takvom projektu.
Predsednik ste i Asocijacije “Vezirac” koja 5. avgusta obeležava godišnjicu Velike bitke u kojoj je pod Petrovaradinskom tvrđavom poražena vojska Osmanlijskog carstva. Koliki je značaj tog datuma i za šta se zalaže ova Asocijacija?
Kao i svake prethodne, i ove godine po 11. put pripremamo obeležavanje ovog velikog istorijskog datuma. Asocijacija “Vezirac” je do sada na sebe preuzimala odgovornost očuvanja uspomena na događaj koji je presudno uticao na dalji istorijski tok svih evropskih zemalja. Ove godine nam dolaze ambasadori Turske, Austrije i Mađarske, a prethodne, na obeležavanj 300 godina od bitke koja je značajna za istoriju cele Evrope došao je i predsednik Delegacije Evropske unije u Beogradu, gospodin Oskar Benedikt. Izuzetno značajna stvar je činjenica da smo mi obezbedili iz državnog otomanskog arhiva 39 originalnih dokumenata koji su relevantni za Petrovaradin iz vremena pre, u toku i posle same bitke. To je jedno pravo malo blago koje sada treba da se obradi stručno, a nadamo se da će Grad pokazati malo više interesovanja za taj poduhvat. Ta bitka je jedan od najznačajnijih događaja, ne samo za Petrovaradin, već i Srbiju, Balkan i Evropu budući da se radi o poslednjem pokušaju Otomanskog carstva da dođe na Evropsko tlo. Ono što je veoma važno istaći i naglasiti jeste da je od ove godine domaćin i organizator ove manifestacije Grad Novi Sad, a Asocijacija “Vezirac 1716” je tu samo kao logistička podrška. Ipak, biću slobodan i pozvati sve zainteresovane da nam se pridruže 5. avgusta pod spomenikom na brdu Vezirac, kako bi zajedno obeležili ovaj, više nego relevantan, istorijski događaj.
Autor: Marija Milošević
Foto: Marija Milošević/Privatna arhiva
