Ni sinoćni potop, ni raskopani svaki sokak i šor, nisu sprečili impozantan broj novosadskih kultur pregalaca, da se zateknu u Poklon zbirci Rajka Mamuzića (PZRM) na otvaranju izložbe „Sedam umetnika: paralele tapiserije i slikarstva“, autorki, istoričarki umetnosti, dr Ane Rakić i Goranke Vukadinović.
Naime, u godini kada Ustanova za izradu tapiserija „Atelje 61“ (A 61) i PZRM obeležavaju tri decenije kontinuirane međuinstitucionalne saradnje, kustoskinje Rakić i Vukadinović su novom „čitanju“, revalorizaciji i naučnom i estetičkom promišljanju koncipovale postavku „Sedam umetnika: paralele tapiserije i slikarstva“, kojom su obuhvatile odabrane dela korifeja i pionira ex jugoslovenskog i srpskog tapiserijskog i likovnog izraza: Boška Petrovića, Eda Murtića, Stojana Ćelića, Mladena Srbinovića, Jovana Soldatovića,Stevana Maksimovića i Dragutina Cigarčića.
Otvarajući izložbu, direktorka Zepter muzeja iz Beograda, dr Ivana Simeonović Ćelić, je među ostalim za ovaj presek u likovnim medijima i za autorski koncept u prikazu i čitanju, rekla da su autorke kako vizuelno tako i kataloški zanalački predstavile bogate funduse svojih zbirki:
– Ana Rakić je obradila svakog umetnika ponaosob i napravila minijature-eseje o njihovom radu, dočim je Vukadinovićeva kroz istorijat „A 61“ govorila o tehnici tkanja koja se primenjuje blagodareći majstorima tapiseristima iz Ateljea 61, svakom umetniku i njegovim tapiserijama ,ukazujući na tačke ukrštanja „koje su pokrenule zamisao o ovoj izložbi kao pokušaju problematizovanja razlika i sličnosti izmeđ tapiserije i pre svega, slikarstva.
Potpisi koji su među prvima sarađivali sa „Ateljeom 61“, a nalaze se i u bogatom fundusu Zbirke Rajka Mamuzića, obeleženi su velikim slovima u istoriji jugoslovenske umetnosti 20 veka. Različiti pristupi, tematsko motivska divergentnost, inovativnost u pristupu i eksperimentisanju sa „novim medijem“-tapiserijom u ono vreme, 60-tih i 70-tih godina prošla stoleća, govori u prilog činjenici jedne umetničke generacije koja je rušila zadatosti likovnog medija, koja je bila otvorena ka novo-starim tehnikama i promišljanju umetnosti, i koja je za sobom ostavila neizbrisivog civilizacijskog traga približavanja „Velikom svetu“ (ne zaboravite, tapiserija vodi poreklo iz Francuske i flandrijskih zemalja srednjeg veka i bila je monumentalna dekorativna umetnost, od svojih nastanaka),a potekavši sa ovog, novosadskog prostora.
Prisutne su na otvaranju izložbe „Sedam umetnika…“ pozdravili i novopostavljeni direktor PZRM, slikar Mileta Poštić i direktor „Ateljea 61“, vajar, Laslo Silađi, dočim su međ prisutnima bili viđeni i : umetnici- Smiljana Hadžić; dugogodišnji direktor „A 61“, Nada Poznanović- Adžić; Petar Čurčić i Vera Zarić; Milan Kešelj i Gordana Gradinac; Igor Cvejanović i Danilo Vuksanović; Dušan Todorović; upravnica Spomen zbirke Pavlja Beljanskoj, dr Jasna Jovanov; dramaturzi, Svetislav Jovanov i Božidar Knežević; istoričarka umetnosti, Jasmina Jakšić; direktor „Sterijinog pozorja“, dr Miroslav Radonjić; direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Radovan Jokić; direktor Educons laboratorije, dr Ivana Vasiljević; anglistkinja, Marija Radonjić; tužilac, Vladana Todorić; savetnik u Sekretarijtu za zdravstvo IVV, Aleksandra Čavić; profesorke novosadske Akademije umetnosti, dr Agota Kovač Vitkai i dr Maja Jockov; poslanik pokrajinske Skupštine, Goran Gonđa; ekonomisti Srdjan Grujić, Goran Strugar i Vojislav Medić; sekretar Muzičke omladine Novog Sada, Milan Radulović; arhitekta, Vladimir Rakić; estetičari Vera Kopicl i Nebojša Milenković; frankofonistkinja, Jelena Oličkov; baletski prvaci Milan Lazić i Ksenija Dinjaški, Lazar Isakov,Dragana Mikić, Varvara Lazarević i brojni drugi kultur delatnici i javne ličnosti novosadske.
Izložbu možete pogledati do 20. oktobra u PZRM, dočim će se stručna vođenja kustoskinja i autorki dogoditi u nekom od buduće najavljenih termina u narednih mesec dana.
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Vladimir Zubac
