Kao i veliki broj ljudi sa ovih prostora, Jasmina Opačić je u potrazi za boljim životom odlučila da spakuje kofere i zajedno sa suprugom ode za Kanadu. Kako i sama kaže do tada nikada nije razmišljala o odlasku, ali uz podršku lepše polovine, izborila se sa nekim poteškoćama i za veoma kratko vreme adaptirala u ovom gradu. U intervjuu za naš portal otkrila je da se ne kaje zbog odlaska, jer je iskustvo koje sada ima neprocenjivo, ali radi na tome da se jednog dana vrati u svoju domovinu. Kada je u pitanju Novi Sad, nostalgična je, a najviše joj nedostaju duge šetnje, spontanost bez tajminga, jer se u Kanadi daljina ne meri kilometrima nego satima.
Kad si otišla u Kanadu i čime se tamo baviš?
– U Toronto sam došla davne 2012. godine , upisala sam koledž i završila za zubnog tehničara. Kao desna ruka stomatologa, asistiram u svakoj proceduri.
Kako si došla na ideju da odeš iz zemlje?
– E pa ovako, to i nije baš bio moj plan, mislila sam da nikada neću napustiti našu zemlju, ali eto nikada ne znaš šta nosi dan, a šta noć. Iz Srbije smo moj muž i ja otišli radi “boljeg života.”
Otkud baš ovaj grad i koje destinacije bi preporučila ljudima koji se odluče da posete Toronto?
– U Toronto smo otišli jer imamo rodbinu tamo. Ovo je veoma lep grad i ima mnogo znamenitosti koje treba obići. Na prvom mestu je naravno “CN Tower”, po kojem je Toronto i poznat. Ceo grad ti je na dlanu, i tu možeš da ručas u restoranu koji se polako okreće. Zatim kao i svaki grad ima muzeje, neke od njih ću i nabrojati : “Kraljevski muzej Ontarija”, “Casa Loma”, “Galerija umetnosti Ontarija”,” Muzej nauke”. Nikako ne smem da zaboravim Nijagarine vodopade koji su na sat vremena od Toronta. Svakako bih preporučila odlazak na sever, na primer, dva sata od Toronta, tu može da se vidi predivna priroda, šume, reke, životinje, mir i tišina.
Da li si ikad pomislila da se vratiš u Srbiju i da li si se pokajala zbog odlaska ili bi svakako opet otišla i uradila isto?
– Naravno da sam pomislila na povratak, to je moja domovina, tu sam odrasla. Muž i ja radimo na tome da se za nekoliko godina vratimo, da nastavimo život gde smo stali. Naravno da se ne kajem zbog dolaska ovde, super je iskustvo, naučila sam nešto novo. Toronto je jedan od najmultikulturnijih gradova u svetu i upoznala sam različite ljude i kulture.
Koliko ti je trebalo vremena da se adaptiraš?
– Ih, samo kada se setim početka. Trebalo mi je par meseci da shvatim u glavi gde sam i šta sam, šta ću i kako ću. Šta zelim?! Ali sam donela odluku i naravno uz podršku muža krenula napred, i od tolike jurnjave i težnje da ostvarim šta sam naumila, adaptirala sam se a da nisam ni bila svesna toga.
Da li si nostalgična kada je u pitanju u Novi Sad, i čega se rado setiš? Šta ti nedostaje?
– Pa ne znam da li postoji osoba iz Srbije koja u “belom svetu” a da nije nostalgična. To je normalna pojava. Novi Sad, obožavam tu našu spontanost, što imamo vremena za sve i nigde ne žurimo. Kako ćemo, lako ćemo. Volim što je mali, i što svugde možeš stići pešaka, ovde se dosta vremena “baci” u saobraćaju. Što kažu Kanađani, “U Kanadi se ne meri daljina kilometrima, nego satima”. Najviše mi nedostaju one letnje noći, šetnje po keju, pa ni ne gledaš na sat nego uživas u razgovoru i šetnji.
Autor: Nataša Polarecki
Foto: Privatna arhiva
