Izložba “Sinagoge u Vojvodini (kojih više nema)” autora Gorana Levija i Edite Jankov, otvorena je u Muzeju Vojvodine povodom obeležavanja tri veka od osnivanja prve sinagoge u Novom Sadu. Na izložbi su predstavljena 44 akvarela ovih verskih objekata koji su nekada postojali na teritoriji Vojvodine, uz predavanje o razvojnom putu jevrejske zajednice u 18. veku.
Na osnovu istorijskih spisa koji svedoče o istoriji Novog Sada, saznajemo da su tri jevrejske porodice sa deset članova, uz pomoć Jevreja iz okoline, podigli prvu sinagogu 1717. godine na mestu današnjeg hotela “Vojvodina”. Kada je Novi Sad 1748. dobio status slobodnog kraljevskog grada, po naređenju carice Marije Terezije ova sinagoga premeštena je u tadašnju Osečku, a današnju Jevrejsku ulicu.
Razvojni put Jevreja u 18. veku prati i razvoj Srpske Atine, a između ostalog i tolerancije koja, kako tvrdi direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada Petar Đurđev nije zatečeno stanje, već rezultat dugogdišnje naporne borbe.
“Ta tolerancija koja je nastala u Novom Sadu i koju prihvatamo kao jednu od najvećih prepoznatljivosti naše varoši, nije nešto što je palo sa neba, niti odjednom došlo carskom naredbom. Pravoslavni Srbi i Jevreji bili su građani drugog reda u okviru Austrije. Na osnovu dokumenata možemo videti njihovu bespoštednu borbu za ravnopravnost pred zakonom i demokratičnost, što svakako moramo ceniti”, naglasio je Đurđev.
U Vojvodini je nekada postojalo 76 sinagoga, a danas su sačuvane samo tri: po jedna u Novom Sadu, Subotici i Zemunu. Srušene su mahom ili za vreme ili posle Drugog svetskog rata, kada su zajedno sa njima stradale i čitave generacije Jevreja. One koje su ostale neporušene, a takvih je bilo u Bačkoj, stradale su pod novim režimom koji je dozvolio da se takvi biseri arhitekture nepromišljeno unište.
S obzirom na to da je ova vredna istorijska, kulturna i arhitektonska zaostavština zauvek izbrisana sa ovih prostora, autor izložbe i predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Goran Levi ističe da je upravo cilj ovom postavkom slika sačuvati uspomenu na jevrejski narod.
“Želimo da izložbu prikažemo u svim gradovima i gradićima Vojvodine gde je bila sinagoga. Ne samo da su Jevrejima oduzimali imovinu, spaljivali molitvene hramove, već im je oduzeto i ono osnovno pravo – pravo na život. Ideja je da se kroz sliku i reč sačuvaju od zaborava”, rekao je Levi i dodao da će u svakom mestu u kojem budu imali izložbu, ostaviti sliku kao trag, kako bi meštani znali da su tu nekada živeli Jvereji i da je tu nekada postojala sinagoga.
Svi zainteresovani koji nisu stigli na otvaranje izložbe, imaće priliku da u narednih sedam dana pogledaju ovu postavku u Muzeju Vojvodine.
Autor: Željana Ostojić
Foto: Mladen Sekulić
