Okrugli sto “Vojvodina u 2018.” održan je 20. decembra sa početkom u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića, u organizaciji Color Media Communications, magazina “Diplomacy and Commerce” i magazina “The Economist”.
O tome kakva će biti naredna godina u Vojvodini diskutovalo se u dva panela. Prvi panel je nosio naziv “WINDS OF
CHANGE: Ekonomija Vojvodine u 2018.” a učesnici su bili Ivan Đoković – pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Milan Đukić – izvršni direktor za pravne, kadrovske i opšte poslove Srbijagasa i predsednik rukometnog kluba Vojvodina, Stanko Kristin – predsednik Unije poslodavaca Vojvodine, Đorđe Raković – direktor Garancijskog fonda Vojvodine, dok je moderator ovog panela bio novinar Radio-televizije Vojvodine Borislav Despotović.
Diskusiju je otvorio Ivan Đoković i dao svoje mišljnje o tome kakvi to vetrovi duvaju u Vojvodini kada je reč o ekonomiji i razvoju ovog dela Srbije. “Kada je reč o statistikama u Vojvodini one pokazuju tendenciju rasta,ali to nije samo statistički rast već je ta tendencije zaista stvarno stanje.“
Milan Đukić je rekao da su problemi sa kojim se susreće kompanija na čijem je on čelu u nemogućnosti naplaćivanja dugova i nepostojanju načina da se zakonskim putem dođe do potraživanja. “Problem funkcionisanja Srbijagasa nije u samom Srbijagasu, nego u dužnicima i nezavršenom restrukturiranju i procesu privatizacije velikih sistema“, istakao je Đukić. On je takođe napomenuo da su problem zakoni i njihova primenjivost u praksi, osim toga on je rekao da su privreda, turizam i energetika grane u koje treba još više ulagati. Đukić, predsednik rukometnog kluba Vojvodina, istakao je i značaj sporta kao privredne grane u svetu i mogućnost privrednog napretka u Srbiji takođe kroz sport.
Svi učesnici prvog panela su se složili da su tri grane u koje se najviše treba ulagati poljoprivreda, turizam i energetika.
Stanko Krstin je u svom izlaganju istakao važnost socijalnog dijaloga i na koji način socijalni dijalog pomaže u pozitivnom poslovanju. “Socijalni dijalog je veoma bitan, mi poslodavci moramo razmišljati o našim zaposlenim. U Vojvodini je socijalni dijalog najrazvijeniji, mi poslodavci sedimo sa našim zaposlenima i razgovaramo o problemima, a u tim dijalozima učestvuje i vlast. Kroz socijalni dijalog se mogu sprečiti novi konflikti i samim tim izbeći štrajkovi i slično“, rekao je Krstin.
Ivan Đoković je istakao da se treba ulagati u turizam, poljoprivredu i energetiku. “Treba ulagati u poljoprivredu i dići je na viši nivo obrade i izvoza, turizam kao moj favorit koji umnogome može doprineti pozitivnoj ekonomskoj slici u Vojvidni i energetika koja je takođe veoma važna“ rekao je on.
Stanko Krstin je rekao da bi trebalo staviti akcenat na mala i srednja preduzeća. “Mala i srednja preduzeća su veoma bitna, jer se ona lako prilagođavaju promena i zbog manjeg broja zaposlenih lakše je te promene brzo i efikasno sprovesti“, pojasnio je on.
Đorđe Raković je istakao veoma važnu ulogu Garancijskog fonda Vojvodine, posebno za ona privrednike i preduzetnike koji nisu u mogućnosti da ispune sve uslove koje banke nameću pri odobravanju kredita. “Uloga Garancijskog fonda jeste da obezbedi klijentima prolaz za podizanje kredita kod poslovnih banaka kada mali privrednici i preduzetnici nisu u mogućnosti da ispune određene uslove banaka. Garancijski fonda bankama izdaje garanciju u ime klijenta kojom u slučaju da on ne može vratiti ratu za kredit naš fond preuzima odgovornost i isplaćuje dug klijenta banke“, pojasnio je on.
Učesnici panela su se složili da treba još puno da se radi da bi Vojvodina bila ekonomski snažna, ali da se ide u dobrom pravcu i uz puno truda možemo očekivati već neke pomake u 2018. godini.
Pre drugog panela, prisutnima se obratio glavni i odgovorni urednik izdanja “The Economist” za Srbiju, Žikica Milošević, govoreći o predviđanjima za 2018. godinu sa posebnim osvrtom na milenijalce, njihove navike, potrebe i drugačiji način gledanja na politiku, ekonomiju, turizam, kulturu, medije…
Drugi panel pod nazivom “Srpska kapija ka Evropi: Kulturna strategija Vojvodine za 2018.” godinu je takođe za cilj imao da se vidi kakva će biti naredna godina u Vojvodini po pitanju kulture i kulturne strategije koja još uvek nije doneta. Učesnici ovog panela su bili Miroslav Ilić, publicista, Tijana Palkovljević, Galerija Matice srpske, Vladimir Gvozden, pisac, Vera Kopicl, teoretičarka umetnosti, Aleksa Simurdić, Evropski pokret, Zoran Kolundžija – osnivač “Prometeja”, dok je moderatorka na ovom panelu bila novinarka Radio-televizije Vojvodine Eržika Pap Reljin.
Vladimir Gvozden je rekao da kulturna strategija ne postoji u pisanom obliku, da Vojvodina nema jasno definisanu kulturnu strategiju i da je to veliki problem koji se mora rešavati.
“Kulturna strategija ne postoji u pisanom obliku, postoji samo nacrt. Mi bez strategija ne možemo da znamo baš mnogo o tome šta će se dešavati sledeće godine po pitanju kulture u Vojvodini, kao ni one godine iza nje.”
Vera Kopicl je govorila o kulturi kao zvezdi vodilji u razvoju kako Vojvodine tako i čitave Srbije, ali i svih zemalja u okruženju. Ona je istakla da je važno i obrazovanje i kultura,ali i očuvanje već postojećih kulturnih ustanova. “Suština razvoja Vojvodine, kao i drugih delova sveta je zasigurno u kulturi. Ono što se dešava u poslednje vreme jeste to da gubimo i one kulturne institucije koje smo imali. Vojvodini je potrebno povezivanje obrazovanja i kulture. Treba odvojiti umetničke projekte, strateške projekte od turizma“, rekla je ona.
Miroslav Ilić je rekao koliko je multikulturalnost u Vojvodini važna i da se ona mora negovati, a nikako zapostavljati i polako gubiti. “Nemoguće je da se negira multikulturalonost koja se rodila ovde u Vojvodini“, kazao je on.
Tijana Palkovljević je napomenula koliko je važno da strategije kreiraju i same kulturne ustanove, a ne da čekaju da se strategija kreira sama. “Moj stav o strategiji jeste da ja verujem u lične strategije, ja mislim da je problem što ustanove nemaju svoje strategije i svi očekujemo da dođe neki mađioničar u vidu ministra kulture i napravi strategiju, pa da mi nakon toga znamo šta treba da radimo kada dođemo na posao. Mi se moramo zapitati koliko kulturnih ustanova u Novom Sadu ima svoje strategije i vizije šta će raditi i 2020. i 2021. i 2022. godine . Kultura zavisi od pojedinaca, ideja, kreativnosti i na tome treba insistirati.”
Zoran Kolundžija je dao objašnjenje zašto u Somboru, ali i drugim gradovima ne opstaju knjižare. “Knjižare je veoma teško držati, Sombor nema kritičnu masu stanovništva koji mogu da kupe toliko mnogo knjiga da bi ta knjižara mogla da opstane. Ne postoji trenutno prava strategija kada su u pitanju izdavači knjiga“, pojasnio je on.
Aleksa Simurdić je ukazao na problem neposećenosti kulturnih ustanova koje imamo u Vojvodini, ali i on je napomenuo da obrazovanje i kultura moraju biti spojene, nikako odvoje kao što je reč kod nas ovde u Srbiji. “Mi sa ovom tendencijom vrednosti koju dajemo i baštinimo u našem društvu za par godina nećemo imati potrebu da imamo nove ustanove kulture jer ni ove postojeće ne mogu da ispune svoje kapacitete. Mi smo obrazovanje i kulturu, koji po mom mišljenju treba da budu usko povezani odvojili. Danas kad se razgovara o obrazovanju ne razgovara se o vaspitanju, obrazovanje mora biti pozitivno i treba da stimuliše pojedinca da on može da bude konzument visoke kulture.”
Svi panelisti su se složili da kultura nije na zavidnom nivou i da se bez usvojene strategije i ciljeva za budućnost se ne može graditi jedna kulturno osvešćena država. Svi treba da daju svoj doprinos, od radnika u kulturnim ustanovama, preko države do posetilaca da bi u narednoj godini i godinama koje dolaze kultura dobila mesto koje zaslužuje kako u Vojvodini tako i u čitavoj Srbiji.