Dunja Kovač se nakon završenih veterinarskih studija stručno usavršavala u Americi i Evropi kako bi nadogradila znanje iz oblasti bihevioralne modifikacije kućnih ljubimaca. Danas je prvi doktor veterinarske medicine koji radi kao bihejviorista za pse i mačke u Srbiji, na način kako se to radi u svetu. U razgovoru sa njom za naš portal otkrila nam je da se od malena interesovala za ponašanje pasa i mačaka, što je njen današnji poziv.
Zašto ste odlučili da se bavite ovim poslom?
Oduvek me je interesovalo ponašanje i razmišljanje životinja. Od prvog dana kada sam upisala veterinu znala sam da se time neću baviti, bila sam svesna da je to uslov da kada završim studije mogu da se usavršim u oblasti koja me zanima, a to je bihejvioristika. Još od prve godine studija počela sam da putujem sa Internacionalnom Veterinarskom Studentskom Asocijacijom (IVSA) sa kojom sam imala priliku da stičem znanje i praksu u bihejvioristici, između ostalog.
Možete li nam pojasniti čime se bihejviorista bavi?
Tačan naziv je Applied Animal Behaviour, kod nas poznata kao bihejvioristika. To je nauka koja objedinjuje etiologiju koja se bavi posmatranjem ponašanja životinja u prirodnim uslovima, s jedne strane, a s druge, imamo eksperimentalnu psihologiju, konkretno granu biheviorizma, koja se bavi menjanjem ponašanja u zavisnosti od poligona i eksperimentalnih postavki. Ja se bavim poremećajima psiho-fizičkog stanja, odnosno strahovima, stresovima, fobijama, aksioznosti i agresijom, odnosno patološkim oblicima ponašanja.
Kakvo je interesovanje kod Novosađana da dovode svoje ljubimce na procenu kod vas?
Tržište kod nas je malo i još uvek ne postoji svest za ovakvim vidom rada za razliku od inostranstva gde je normalno da ljudi dovode svoje ljubimce kod bihejvioriste ukoliko je javi neki poremećaj u ponašanju. Treba vreme kako bi ovo zaživelo kod nas, ja sam optimista da će u budućnosti biti lakše i da će Novosađani bez bojazni dovoditi svoje ljubimce na preglede kod bihejvioriste. Ja se trudim da kroz tribine obaveštavam ljude kako bi se informisali čime se bavim i koji je pristup mog rada sa njihovim životinjama.
Koji je bio vaš cilj programa koji ste osmislili?
Moj cilj programa „Edukacija vlasnika i osnove vaspitanja kućnih ljubimaca“ je bio kako bih sprečila napuštanje životinja od strane vlasnika, što je čest slučaj kod nas. Prema statističkim podacima utvrđeno je da je u 80% slučajeva glavni razlog puštanja ljubimca na ulicu jeste problem u ponašanju, dok 20% vlasnika nije u mogućnosti da više vodi brigu o svom ljubimcu. Ja sam zato želela da ovaj program bude neki vid preventive kako bi vlasnik shvatio zašto je nastao problem u ponašanju i da zna da postoji način da se to reši, a ne da napuštaja ljubmca.
Kako reaguje okruženje kada sazna čime se bavite?
U početku mi se dešavalo da me povezuju sa čuvenim Cezarom koji ima šou program na jednom od stranih kanala na televiziji, gde je koncepcija programa napravljena kako bi se publika animirala, u kojem se psi rvaju sa njim. Dešavalo mi se da me ljudi pitaju da li i ja to radim, a niko nije pomislio da sam ja stručno lice, doktor medicine koji se bavi ozbiljnim poslom. Danas nakon više od tri godine držanja predavanja mnogi reaguju pozitivno, kažu mi da su čuli i imaju svest o tome šta ja radim.
Šta za vas Novi Sad znači?
Moj život. Za mene asocijacija za Novi Sad jeste Dunav, zato što ceo svoj život živim blizu njega. Imala sam prilike da putujem po celom svetu i da vidim razna mesta ali nijedno nije kao moj Novi Sad. Moram istaći da volim da putujem ali se uvek vraćam svom gradu, i to je bio razlog zašto nisam ostala negde napolju da radim. Ovde mi je porodica, a ljubav prema gradu mi je usadio moj deda.
Rekli ste da ste puno putovali, koji grad ili država je ostavila najveći utisak na vas?
Engleska, i mesto Kembridž zato što me podseća na Novi Sad. To je mali studentski grad, kao što i za naš grad kažu, zgrade su niske, ulice pregledne, građene u kvadrat kao i Novi Sad. Kembridž isto ima reku, kej, šetalište, parkove i univerzitet kao i moj grad.
Kada ne radite, kako ispunjavate svoje slobodno vreme?
Muzika je druga moja ljubav, cela moja porodica je veoma talentovana kada je reč o muzici. Svi sviraju neki instrument, često iskoristimo vreme kada se okupimo da pevamo, sviramo i uživamo. Tata mi je nekada svirao u bendu Amajlija. Interesantno je da je moj pokojni deda stric pravio instrumente. Ja sam završila nižu muzičku školu za klavir i pored toga sam svirala pomalo i bas gitaru. Mogu se pohvaliti da sam u toku srednje škole bila i u bendu jedno vreme gde sam svirala i pevala. Moj posao na radiju u emisiji „Visoki napon“ dovoljno govori kolika je moja ljubav prema muzici. Pored muzike ispunjava me druženje sa životinjama i mogu reći da je posao kojim se bavim u isto vreme i hobi i posao, jer kada imam vremena ja se usavršavam čitajući knjige o ponašanju životinja.
Autor: Ljiljana Kozarev
