Književnik iz Novog Sada Vanja Čobanov, literarnu javnost obradovao je nizom romana a najveću pažnju privukla je knjiga pod nazivom “Noć mi te duguje” koja je istovremeno uzbudljiv triler i strasna ljubavna priča. Umetnik osvaja ljubaznošću i predanošću svojim čitaocima, a kako kaže, inspiraciju traži u običnim stvarima i jednostavnim momentima, koji često šalju nedefisanu i nevidljivu poruku. U intervjuu za naš portal, Vanja najpre otkriva čime se vodi dok piše svoje knjige, te i koliko je pisanje za njega unutrašnja čežnja.
Nema leka za ljubav, sem voleti dalje?
Ograničenja, kojih je pun život, najbolnije se ispoljavaju u ljubavnim odnosima. Koliko god je teško nastaviti dalje, kroz nastalu prazninu, stići do kraja ljubavi ne znači stići i do kraja puta. Voleti i dalje, je dakle i lek i put – izgraditi u sebi nevinost jer samo nevine i otvorene ljubav iznova posećuje.
U kojoj od vaših knjiga čitaoci najviše mogu otkriti vas lično?
U rukopisu pisac neminovno ugrađuje sebe. U nekoj knjizi je to direktnije, u drugoj je to više montirana stvarnost, u trećoj se plete fikcija ali na kraju svaki rukopis je odraz duše i načina razmišljanja.
Pričajte nam malo o vašim knjigama? Koja je na vas i vašu publiku ostavila najsnažniji utisak?
Teško biram temu. Nastojao sam da sa svakom novom knjigom iznenadim čitaoce. Mislim da sam tako dobijao u jednom delu novu, različitu publiku. I u tome uživam. Najviše pisama i komentara dobio sam za roman “Noć mi te duguje”. Meni je taj interaktivni odnos bitan. On me motiviše, uči. Davno sam odlučio da negujem svakog pojedinačnog čitaoca.
Šta vas inspiriše a šta motiviše da pišete, i koje vrednosti i stavove svojim pisanjem šaljete okruženju?
Inspirišu me razne stvari, hiljadu malih naizgled običnih momenata. Poruka koju želim da pošaljem, često je nevidljiva do samog kraja rukopisa. Obično kasnije postajem svestan šta sam to podelio sa čitaocima, kada se i sam izmaknem iz tog sveta i sagledam objektivno likove i priču, koliko je to moguće.
Francuska književnica Margaret Diras je u jednoj svojoj knjizi rekla: “Pisaću ili ću umreti!” Da li pisanje smatrate pod unutrašnjim moranjem?
Apsolutno! Pretvorio sam život u pisanje. Mislim da me ta potreba da oblikujem i stvaram nov rukopis nikada neće napustiti. Otvaranje novih svetova, oživljavanje novih likova za pisca je izazov, paralelni život u kojem provodi vreme, unosi osećanja i proživljava događaje. Kada ste ozbiljno i potpuno u tome, pisanje postaje izazov i način života koji je teško napustiti. To je značajni deo realnog vremena. Izmešten i nevidljiv u procesu stvaranja kasnije piščev svet postaje vidljiv za druge, za čitaoce.
Kažu da je na sceni i na filmu najteže reći “volim te” i da je najteže opisati ljubavni susret. Koliko je to teško opisati u knjigama?
Ljubav se u knjigama najviše idealizije. Hvataju se one niti koje od ljubavi prave “ljubav”, uzvišenu, sveprožimajuću, nadahnjujuću. Ko je takvu usvoji kroz poeziju i prozu obično ima problem u stvarnosti.
Da li imate u planu neku novu knjigu i otkrijte nam delić njenog sadržaja?
Radim na rukopisu mog novog romana “Indigo”. On je nastavak romana koji sam malo pre pomenuo pod imenom “Noć mi te duguje”. Roman bi trebalo da se pojavi na beogradskom sajmu knjiga, a kasnije u Švedskoj kao jedna knjiga, koja objedinjuje oba rukopisa. Triler koji ima elemente istorije, religije i mistike.
Autor: Tamara Kovačević
