Ksenija Jovanović, novinarka Radio Televizije Vojvodine, prepoznatljivog autorskog pečata, koju smo gledali u emisijama “U prolazu” i “Danas”, kao i u kvizu “Upitnik”, te i slušali na radiju “Stotka” danas se bavi uredničkim poslovima ali se ponekada sa setom seća svojih početaka. O prvim koracima u novinarskoj profesiji, idejnosti i strukturi njenih najdražih emisija, profesionalnim stremljenjima u budućnosti, ali i o pojavama koje danas najviše ugrožavaju ugled i autoritet novinarske profesije, razgovarali smo sa novinarkom RTV-a.
Možete li nam reći nešto više o svojim novinarskim počecima?
Imala sam priliku, a kasnije se ispostavilo i sreću da budem deo ekipe, tada eksperimentalnog programa TVNS, kasnije i NS plusa. Veoma mlada, učila sam od pravih, iskusnih kolega i vrsnih novinara. Počela sam kao voditelj informativne emisije “Danas”, ali sam se brzo prebacila u zabavni program, nedeljna popodneva i drugo.
Kada biste bili u prilici da odaberete neke emisije na koje ste naročito ponosni, koje biste izdvojili?
Svakako emisiju “U prolazu”. To je emisija kojoj sam dala prepoznatljiv autorski pečat, a sadržaj je moje malo remek delo. Prekinula sam je zbog drugog odlaska na porodiljsko bolovanje. Žao mi je što je nisam nastavila, ali takav format zabavnog kolaža se već odomaćio na mnogim televizijama. Kviz “Upitnik” sam radila sa velikim zadovoljstvom, ali moja najveća ljubav je radio “Stotka”.
Koje pošasti, prema vašem dugogodišnjem iskustvu, danas najviše ugrožavaju ugled i autoritet novinara i novinarskog zanata? I da li postoji lek?
Loš materijalni status, često dovodi do toga da novinari umesto da poštuju pravila profesije i vode se principom javnog značaja, postaju pisci pamfleta koji rade u korist onih koji ih plaćaju. Pod ovim smatram i podilaženje i pisanje o beznačajnim ljudima i temama uopšte! A lek… promeniti kolektivnu svest!?
Mislite li da je novinarstvo pretežno ženska profesija?
Ne, jer postoji veliki broj kolega čiji rad izuzetno cenim, ali ne zanemarujem pritom koleginice!!
Smatrate li da je za svakog novinara dobro da prođe sve redakcije, da bi video gde mu je mesto i šta je to što ga ispunjava u profesionalnom smislu?
Izuzetno je važno da se prođe put od informative do zabave žargonski rečeno, jer se i profesionalno sazrevanje odvija u fazama. Zato je lakše napraviti izbor, i opredeliti se kasnije za svoj fah. Za TV lica, mislim da je veoma važno radijsko iskustvo, reč je dominantna, kao i pravilno izražavanje a posle toga sve je mnogo profesionalnije.
Kakav biste savet uputili mlađim kolegama koji prave svoje prve korake u novinarskoj profesiji?
Smatrajte svoje zanimanje privilegijom, učite neprekidno, i ne zaboravite da nema loše priče, već samo loš način iskazivanja iste.
Kako vidite svoju karijeru u budućnosti? O kakvim profesionalnim poduhvatima maštate?
Trenutno se bavim uredničkim poslovima, pa sam na terenu tek ponekad, što mi izuzetno nedostaje. Na jesen me čeka jedan veliki TV projekat, ali mudro ćutim, javiću vam na vreme. Imam veliku želju da uradim nekoliko specijalnih emisija, jedna od njih je svakako biti i o Indijanskom rezervatu u Novom Meksiku – Santo Domingo Pueblo. Obećala sam im da ću se jednog dana vratiti… ali sa kamerom!
“Ne naginjite se previše nad ambisom skrivenih želja, i povetarac tada ume da bude opasan!” – moto je naše sagovornice da uvek treba biti svestan posledica svojih odluka!
Autor: Tamara Kovačević
