Pripadnici Odseka novosadske Policijske uprave za krim-tehniku i protivdiverzionu zaštitu svakodnevno su angažovani, često i van teritorije južne Bačke, a najčešće zbog eksplozivnih naprava.
Među poslednjim ozbiljnijim događajima zbog kojih su uposleni, spadaju dva na novosadskoj Železničkoj stanici, jedan na vrbaskom kanalu i jedan na njivi kod Rumenke.
– Železničku stanicu u Novom Sadu morali smo da evakuišemo 18. aprila, jer smo dobili dojavu o postavljenoj bombi – kaže za “Dnevnik” šef Odseka za krim-tehniku i protivdiverzionu zaštitu PU Novi Sad Tomislav Matović.
– Obavili smo pregled s ljudstvom, tehnikom i službenim psima, a ništa nije pronađeno. Potom smo operativnim radom utvrdili da su lažnu uzbunu izazvala dvojica maloletnika. Motiv će se utvrditi, ali po svemu sudeći, radilo o neslanoj šali – dodaje on.
Ispred Železničke stanice, pored lokomotive, koja je dugo izložena kao eksponat i s vremenom postala mesto dogovaranja susreta građana iz tog okruženja i putnika, pronađena je putnička torba koja je nekom delovala sumnjivo. Proveren je sadržaj, a unutra je bio nečiji lični prtljag, ali srećom ne i eksploziv.
U ataru kod Rumenke 23. maja pronađeno je pet ručnih bombi. U Vrbasu su 20. aprila, prilikom čišćenja, odnosno odmuljivanja kanala, pronađene eksplozivne naprave. Po oceni Matovića, očigledno je da i dalje traje odbacivanje eksplozivnih naprava. Najčešće se eksploziv baca u reke ili po njivama.
– Trenutno nije na snazi nekoliko puta ponavljana legalizacija takvih sredstava, a važila je poslednji put prošle godine u novembru – objašnjava sagovornik “Dnevnika”.
Kako dodaje, nekad je odziv u tim akcijama MUP-a dobar, nekad lošiji, ali svakako je primetno odbacivanje takvih naprava u poslednjem periodu.
– S tim predmetima postupamo profesionalno i veoma obazrivo. Posao nije ni malo lak, a obavljamo ga s opremom teškom oko 40 kilograma koju nosimo na sebi s kacigom. Jedino su nam ruke bez zaštite, da bismo mogli raditi osetljive poteze. Pri malo većim temperaturma, kakve su ovih dana, nije baš preterano prijatno ispod naše zaštite, ali mi smo navikli i na ekstremne uslove, pa tako pre ulaska u njih moramo popiti veću količine vode – dodaje on.
Matović navodi da poslednje godine nisu imali poslova oko avionskih i artiljerskih bombi i granata iz Prvog i Drugog svetskog rata.
– Povremeno se pojavi potreba da reagujemo kod naselja Sadovi nadomak “Pobede”, u Petrovaradinu, kada ribolovci u vreme niskog vodostaja Dunava otkriju takve eksplozivne naprave u pesku. Desetak godina tamo čistimo. Obično se radi o starim topovskim projektilima, koji mogu biti veoma opasni ako ih čačka nestručno lice. Postoje dve verzije o tome. Prva je da je tu davno u ratu potopljen neki nemački brod s tim projektilima, a druga je, meni prihvatljivija, da su posle Drugog svetskog rata ta sredstva odnošena na tu lokaciju i tu su zalivena, odnosno zatrpana peskom, ali tok Dunava spira desnu obalu. Bombi ima i u Kanalu DTD i po ritovima, pa ispada da je ljudima, naročito posle oružanih sukoba iz devedesetih godina prošlog veka, najlakše da se na takvim lokacijama oslobode eksplozivnih naprava, posebno iz vojnih arsenala – zaključuje sagovrnik “Dnevnika”.
Izvor: Dnevnik
Foto: Ilustracija/Pixabay
