Arjana Vrhovac Jonsson, po struci diplomirani ekonomista, živi i radi u Brazilu, tačnije u Sao Paolu. Pošto je u ovoj zemlji zanimanje profesora engleskog jezika traženo, uplovila je i u profesorske vode, a pored toga radi kao organizator muzičkih događaja i DJ u jednom od najvećih klubova elektronske muzike. Sao Paolo je svetska baza emigranata a upravo ti ljudi su doprineli načinu života danas, ono što nju oduševljava u ovom mestu su kulturna ponuda, energija grada, arhitektura koja je čudan spoj betonskih struktura i zelenila. Nedostaje joj naša domaća kuhinja kao i mirniji način života.
Kad si otišla u Brazil i čime se baviš?
U Brazil, Sao Paulo, sam otputovala u junu 2012. godine, praktično, pre tri godine. Po struci sam diplomirani ekonomista i marketar, ali budući da je ovde zanimanje profesora engleskog jezika traženo i cenjeno uplovila sam u profesorske vode. Pored toga, radim kao promoter i organizator muzičkih događaja i kao DJ. Zaposlena sam u jednom od najvećih i najboljih klubova elekronske muzike u latinskoj americi, D-Edge.
Koliko se više ceni i koliko je više plaćenija ta struka nego kod nas?
Sao Paulo je grad u kome postoje mnoge opcije i mogućnosti zapošljavanja. Profesori jezika, arhitekte, IT tehničari su veoma dobrodošli, kao i ljudi koji se bave kreativnom industrijom. Plate su više nego u Srbiji, ali su i troškovi života okvirno 40% viši nego u Novom Sadu, tako da i to treba uzeti u obzir. Klasne razlike su veoma zastupljene i podela na stanovništvo koje poseduje samo osnovnu stručnu spremu zbog nemogućnosti da plati školovanje, jer školski sistem nije besplatan i stanovništvo koje je obrazovano i strane državljane koji su u
mogućnosti da pronađu bolje plaćene poslove shodno kvalifikacijama.
Koliko dugo ti je trebalo da naučiš jezik i da li si ga usavršila pre nego što si otišla?
Pre nego što sam otputovala, završila sam početni kurs kod profesora Žikice Miloševića. To mi je pomoglo da ubrzo počnem da se sporazumevam na portugalskom jeziku. Bilo mi je potrebno oko šeest meseci da savladam jezik. Olakšavajuća okolnost je ukoliko pričate neki od jezika istog korena španski, italijanski, francuski, to će pomoći bržem savladavanju portugalskog. U mom slučaju poznavanje osnova španskog jezika je pomoglo.
Otkud baš Brazil, na sreću ili je u pitanju bila preporuka?
U Brazil sam otputovala preko studentske organizacije AIESEC, čiji član sam bila tri godine. Kada sam postavila svoj formular u pretragu studentskih praksi odgovorila su mi dva univerziteta, kancelarija Univerziteta Sao Paulo i kancelarija univerziteta u jednom manjem kineskom gradu, a Kina u mojim mislima nikako nije bila opcija.
Sa kim se družiš u novom gradu?
Upoznala sam mnogo interesantnih ljudi, ali se najviše družim sa svojim učenicima kao i ljudima koji su postali moji prijatelji zahvaljujući događajima koje organizujem. Brazilci su otvorenog i radoznalog mentaliteta i zainteresovani da slušaju o kulturama različitim od njihove.
Koje stvari su po tebi interesantne u novom gradu?
Kulturna ponuda, energija grada, arhitektura koja je čudan spoj betonskih struktura i zelenila, ljudi.
Da li je teško prilagoditi se drugoj klimi, ljudima i načinu življenja?
Sao Paulo je svetska baza imigranata. Ljudi sa različitih krajeva sveta doprineli su razvoju ovdašnjeg načina života. Uticaji italijanske, japanske, kineske, nemačke i holandske kulture su najzastupljeniji, kao i delovi američkog stila života. Sve to, integrisano sa ostatkom nativne indijanske kulture kao i kulture afričkih robova koji su ovde stigli formiranjem Brazila, čini fantastičan spoj u kom ima mesta za eksperimentisanje i stalno implementiranje novih uticaja. Sve to zajedno, čini brazilski način života, i daje osećaj dobrodošlice. Zaista, prilagođavanje kao proces nije teško, i brazilci uvek žele da im se predstavi Srbija, naša kuhinja, muzika i vole
da slušaju o našem načinu života. Klima je veoma prijatna, najhladniji meseci su jun i jul kada se temperatura kreće od 5-12 stepeni, ali tokom ostalih meseci temperatura se obično krece između 25 i 40 stepeni, uz mnogo kiše. Najteže je prilagoditi se saobraćaju i saobraćajnim zastojima, u gradu koji sa periferijom broji 20 miliona stanovnika, ali metro uvek dobro funkcioniše.
Da li do sada imala priliku da posetiš karneval u Riu i kakvi su tvoji utisci?
Do sada sam posetila Rio u pet navrata, ali nikad u vreme karnevala. Za vreme karnevala preferiram da ostanem u Sao Paulu ili odem u grad u unutrašnjosti ili na severu, jer su karnevali autentičniji i manji i odvijaju se na ulicama grada. Rio u vreme karnevala poseduje hiljade turista iz celog sveta, pored sambodroma karneval se odvija na ulicama Rija, ali uz uzbuđenje, muziku i plažu, atmosfera karnevala je veoma intenzivna i haotična. Moja preporuka su takođe karneval Olinda i Salvador.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Porodica i prijatelji. Ponekad osetim želju da se prošetam gradom, odem na Štrand, Ribarac, provodim vreme sa porodicom i prijateljima u dugim razgovorima, našim regularnim aktivnostima kao i poseti kulturnim zbivanjima. Naša kuhinja, ritam života koji je smiren i lagan u odnosu na haotičan i brz Sao Paulo.
Koliko puta godišnje dolaziš u Novi Sad?
Jednom do dva puta godišnje. U Novom Sadu nisam bila od novembra 2014, i nadam se skoroj poseti, najverovatnije kroz meseca-dva.
Autor: Nataša Polarecki
