Prima balerina Srpskog narodnog pozorišta Oksana Storožuk, svoju bogatu igračku karijeru od dve decenije završila je pre koju godinu. U znak proslave i priznanja ove umetnice Balet SNP-a, izveo je premijeru baleta Đuzepa Verdija “Dama sa kamelijama”, u kojoj je slavljenica tumačila ulogu Margerite Gotje, koreografa Krunislava Simića. Rano je počela da gradi karijeru, čak sa osam godina kada je dobila prvi honorar. Posle završene Baletske akademije u Kjevu, tri godine je bila angažovana u Dečijem akademskom pozorištu u istom gradu. U Srpskom narodnom pozorištu je od 1991. godine. Najveće priznanje koje potvrđuje njen rad je dobijanje Zlatne medalja “Jovan Đorđević”, koja je ujedno najveće priznanje SNP-a. Pored mnogih uloga u kojim je igrala, radila je kao asistent koreografa i repetitor baleta. Pitali smo Oksanu o njenoj igračkoj karijeri, o tome kako je došla u Novi Sad, kako je uspela da se snađe u njemu.
Zašto ste odabrali Novi Sad?
Nisma ja odlučila, sudbina je odlučila za mene. Dok sam radila u Dečijem pozorištu u Kijevu, došao je koreograf Iko Otrin iz Jugoslavije, koji je u to vreme bio direktor baleta u Srpskom narodnom pozorištu, u potrazi za balerinama koje bi igrale glavnu ulogu u dve predstave koje je pripremao. Ja sam mu se svidela i dobila sam obe uloge. Tada sam potpisala ugovor da dođem da igram u Novi Sad. Ubrzo zatim sam dobila da igram solo ulogu Lise u predstavi “Vragolanka” koja se igrala na kraju sezone
Završili ste karijeru obeležavanjem dve decenije svoga rada u Srpskom Narodnom Pozorištu, za to vreme brojne uloge ste odigrali, (oko 30 uloga u Srpskom narodnom pozorištu, 15 u Dečijem akademskom muzičkom pozorištu u Kijevu i 2 uloge u Madlenijanumu u Zemunu) koja vam je značajna i posebna i zašto?
Ne bih mogla ni jednu da izdvojim, u svaku ulogu sam uložila i dala sve od sebe. Igrala sam uloge koje su karakterom suprotnost meni i nikada u realnom životu ne bih mogla da se zamislim u ulozi te žene, ali sam puno radila da razvijem taj lik, čitala sam mnogo da bih razumela lik koji igram.
Koji su kriterijumi na osnovu kojih balerina postaje prvakinja baleta?
Pored fizičkih predispozicija koje moraju da budu tačne, ne prosečne, balerina mora da ima jaku individualnost, jako izraženu osećajnost koja prati svaki pokret, da bude muzikalna što izdvaja svaku prvakinju od ostalih balerina na sceni i to sve uz veliki trud kako bi održala taj nivo.
Da li je zahtevno nositi titulu prvakinje baleta?
Jeste zato što stalno moraš da budeš isped svih, da budeš na visokom nivou. Ne smeš sebi da dozvoliš odmaranje, jer htela ili ne, uvek si primer za druge i svako traži tvoju grešku. Zato moraš da budeš na oprezu i da puno radiš na sebi da te greške ili sakriješ ili da ne napraviš. Ja uvek navodim sportiste koji imaju karantin pred takmičenje, kod prvakinje baleta cela karijera je u karantinu.
Publici, sa strane posmatrača, kada igrate na špic patikama deluje lako i jednostavno, kakav je osećaj nositi ih?
Sada posle 20 godina igranja osećaj je kao da nosim japanke. Na početku dok sam igrala u Rusiji, gde je svako pozorište imalo svog majstora za izradu špic patika, počinjala sam u najtvrđim patikama koje se danas drugačije prave. Patike koje sam nosila bile su izrađene od drveta i gipsa, nakon proba prsti su bili krvavi, dobijala sam žuljeve. Današnji modeli su mnogo bolji jer se oblažu unutra sa sunđerom ili plastikom koja se prilagođava nozi. Ja sam te patike dobila pred kraj karijere, pitam se gde su bile ranije kada su mi trebale.
Vaša profesija je zahtevna i oduzima dosta vremena, koliko vremena imate za sebe i kako ispunjavate svoje slobodno vreme?
Pored baletske karijere danas imam još jednu karijeru, majka sam i posvećena sam svojoj kćerki. Malo imam vremena za sebe i kada ga imam ja ga čuvam za svoju porodicu, svoje dete. Čim nađem neki slobodan trenutak ja ga ispunjavam čitanjem što me opušta. Trudim se da pročitam koju knjigu ili strofu ako stignem.
Da li ćerka ima talenta na mamu?
Maša sada ide u treći razred, sve najbolje je pokupila od roditelja. Veoma je muzikalna, talentovana za igru, okretna i ima ritma. Igra folklor, koji je ispunjava tako da ne verujem da će krenuti maminim stopama.
Kada ste došli u Novi Sad koliko vam je trebalo da se naviknete na novo okruženje, ljude?
Ruski i srpskim mentalitet su slični. Ljudi su ovde dobrodušni, lepo su me primili u kolektiv što je uticalo na moj odnos kako ću prihvatiti grad.
Šta vam se sviđa u Novom Sadu najviše?
Novi Sad mi se svideo zbog osećaja mirnoće koji nosi u sebi i ljudi koji ga čine. Ljudi čine jedan grad, a ovde se pogotova oseti domaćisnka atmosfera, kao i aristokratski nivo i ponašanje, što nije ni čudi jer je nekad bio austrougarski grad i to se primećuje kako na ulici, u pozorištu tako i atmosfera u kafićima odiše kulturom.
Koliko vam je trebalo da naučite srpski jezik?
U početku nisam ništa razumela, sa kolegama sam pričala ruski jer su ga mnogi govorili. Vrlo brzo sam ga savladal jer ruski i srpski jezik imaju slične korene. Počela sam da ga učim kroz čitanje knjiga, ruskih klasika prevedenih na srpski jezik, na primer Puškina. Posle mesec dana sve sam mogla da razumem ali da progovorim mi je trebalo oko tri meseca jer sam se bojala da ne napravim lapsus. Dešavalo mi se u početku da sam pogrešno izgovarala reči, dok nisam savladala jezik, tako da su mi se smejali.
Da li volite da kuvate i koje vam je omiljeno srpsko jelo?
Volim da kuvam kada imam vremena, a kada se ukaže prilika za to onda mi je najvažnije da sve pude pripremljeno unapred. Od srpskih jela najviše volim prasetinu, pasulj i roštilj.
Da li ste postali srpski državljanin?
Jesam nakon 25 godina boravka, ali taj proces je trajao dugo zbog sređivanja dokumentacije.
Koliko vam znači uspeh koji ste postigli u svojoj umetničkoj karijeri?
U umetnosti, kao što je balet, je veoma važno šta ćeš postići tokom karijere. Završila sam jednu od najboljih ruskih škola, tamo sam postigla uspeh da budem prvakinja baleta, sa tim statusom sam i ovde nastavila da igram u nekim drugim stilskim igračkim pravcima. Bitan mi je uspeh koji sam postigla jer to nije ni malo lako. Zadovoljna sam onim šta sam uradila tokom karijere, jer bi svaka balerina samo mogla da poželi, da ima tako bogato iskustvo. Samo trideset naslova koje sam igrala, mnogo ljudi sam upoznala, novih koreografa, pedagoga, pored glavnih uloga u Srbiji sa Kijevskim baletom sam sedam godina gostovala po svetu.
Kakvi su vam planovi posle radnog staža, da li planirate da ostanete u Novom Sadu?
Planiram da ostanem jer mi je ovde porodica, moj suprug i dete. Nemam planove da odem iz ovog grada već sam posle dugog niza godina pustila korene. Već kada sam preživela u ovom gradu sve nedaće koje su zadesile ovu državu u periodu kada sam došla, sada kada je mirno mogu da ostanem i uživam.
Autor: Ljiljana Kozarev
