Na prostoru nekadašnje Jugoslavije, po popisu iz 1931. godine, skoro pola miliona ljudi se izjasnilo da im je maternji jezik nemački, a na prostoru tadašnje Vojvodine 358.604. ljudi, što je bilo 20,61% od ukupnog vojvođanskog stanovništva. Na poslednjem popisu iz 2011. udeo nemačkog stanovništva u vojvođanskom društvu sveo se na 0,16%.
Pred kraj rata 1944. jedan deo žitelja Vojvodine nemačkog porekla evakuisao se pred dolazak Crvene armije i jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, zbog straha da im je ugrožena bezbednost, a jedan deo je pobegao, jer je znao šta je činio tokom rata. Najveći broj ljudi ostao je u svojim domovima, verujući da vlast koja dolazi nema razloga da se loše ophodi prema njima.
Smatrajući da su svi Nemci i Nemice krivi, nova vlast je započela nasumična, a onda i masovna ubistva, pljačkanja, maltretiranja, silovanja Podunavskih Nemaca koji su ostali. Nastavilo se s organizovanjem prinudnog rada i slanjem u SSSR, uspostavljanjem logora, konfiskacijom imovine i oduzimanjem svih građanskih prava Podunavskim Nemcima. U logore su internirani ljudi, od beba do starih i nemoćnih i tamo mnogi i umiru: od slabosti, gladi, bolesti, neki su ubijeni, neki nestali, neki izvršili samoubistvo.
Više godina kasnije, nakon raspuštanja logora i ponovnog uspostavljanja nazovi normalnog života, i dalje su često omalovažavani i kinjeni zbog svoje etničke pripadnosti, pa mnogi odlučuju da napuste Jugoslaviju, kad su se konačno stekli uslovi za to.
Nemci koji su ostali nosili su beleg, tišinu i traumu. Oni koji su otišli, uz olakšanje što su pobegli i izvukli se, nosili su teško breme praznine u srcu. Vraćaju se, ponekad, da svojim potomcima pokažu gde je bio njihov dom.
Zbog toga je nastalo istraživanje “Na tragu Podunavskih Nemaca u Vojvodini” – da se zapitamo zašto nemamo više Nemce u našem komšiluku, a nekad ih je bilo puno, da učinimo vidljivim šta se dešavalo sa njima posle Drugog svetskog rata, da se zapitamo da li su svi krivi za užase tokom rata, da razmislimo da li će pravda biti izmirena ukoliko koristimo stav i sprovedemo u delo frazu “dobili su šta su zaslužili”, da se pitamo da li činjenjem nove nepravde može da se ispravi stara. Da priznamo žrtvama da one to jesu, da im osvetlimo istinu, da sebi rasvetlimo tamne mrlje vlastite prošlosti…
Link na istraživanje je: https://nenasilje.org/publikacije/pdf/Na_tragu_podunavskih_Nemaca.pdf
Izloba “Na tragu Podunavskih Nemaca u Vojvodini” biće otvorena u četvrtak, 4. oktobra 2018. u 18h, Foaje Kulturnog centra Apatina
Nakon izložbe u Beogradu a u saradnji sa Apatiner Gemeinschaft e.V. iz Nemačke i Udruženjem Adam Berenc ovog puta predstavljamo izložbu u Apatinu. Povod za izložbu je istraživanje“Na tragu Podunavskih Nemaca u Vojvodini”, autorica Helene Rill i Marijane Stojčić, a samo neka od pitanja koja pokreće u njemu su:
Šta se desilo sa nemačkom nacionalnom manjinom posle Drugog svetskog rata? Gde su naše nekadašnje komšije? Šta im se dešavalo? Da li je i dalje to tema o kojoj se ne priča? Nelagodnost, neverica ili „dobili su šta su zaslužili“? Koje pouke možemo i moramo iz svega toga da izvučemo?
Autori fotografija su Nedžad Horozović i Nenad Vukosavljević.
Izvor i foto: CNA
