Pokrenuta je procedura da se Almaški kraj proglasi za kulturno-istorijsku celinu, što bi dovelo do izmena u smislu održavanja i restauracije ovog specifičnog dela grada, izjavio je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Siniša Jokić.
“To će drastično pomoći Zavodu i građanima da se ovaj deo grada ambijentalno očuva. Kad je nešto kulturno dobro, onda je nama kao Zavodu lakše da dobijemo starateljstvo od Ministarstva kulture, što bi značilo da možemo obnavljati fasade i krovove. Naravno da će nam trebati pomoć i vlasnika objekata i građana da se organizujemo i koordiniramo”, naveo je Jokić za 021.
On je naglasio da je izuzetno važno da se Almaški kraj sačuva i da će za to biti potrebna podrška i pomoć evropskih fondova i privatnih donatora. Jokić je napomenuo da bi akcioni plan bio sličan kao onaj za obnovu fasada u Podgrađu, budući da je i tamo većina objekata u privatnom vlasništvu.
“Ovaj kraj je materijalni dokaz prisustva srpskog naroda u Novom Sadu od najranijih dana i vrlo je važan za utemeljenje Novog Sada kao Srpske Atine, ali i kao multikulturalnog centra”, kazao je Jokić.
Jokić je dodao da bi bilo dobro da se, kao što je već bilo priče, Almaški kraj zatvori za saobraćaj kako bi se predupredila dalja oštećenja na kolovozu i objektima, ali da je to teško izvodljivo jer ne postoje veliki gradski parkinzi u okolini.
Trenutno Almaški kraj uživa prethodnu zaštitu, a ako bude proglašen za prostorno kulturno-istorijsku celinu, svi veći radovi koji značajno menjaju arhitekturu moraće da dobiju odobrenje Zavoda.
Zaštićena celina obuhvata ulice: Aleksandra Tišme, Almašku, Baranjsku, Đorđa Jovanovića, Zemljane ćuprije, Zlatne grede, Lončarsku, Matice srpske, Milana Vidakovića, Milana Rakića, Nikole Pašića, Petra Kočića, Pećku, Save Vukovića, Svetosavsku, Skerlićevu, Sterijinu, Tekelijinu, Trg Marije Trandafil i Hadži Svetićevu.
Almaški kraj naseljen je pre tačno 300 godina, a kao spomenik kulture zaštićena je crkva “Sveta tri jerarha”, ili takozvana Almaška crkva i pojedini objekti, što ne sprečava vlasnike kuća i investitore da na drugim objektima prave izmene po svojoj volji i tako potencijalno naruše autentični izgled ovog naselja.
Inače, kako je Jokić naglasio, proglašenje Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine je otvorilo pitanje održavanja svih spomenika kulture u gradu, od čega je prvi veliki projekat sanacija fasada u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Sada se planiraju radovi na zgradama oko Trga slobode i na Keju. Kako navodi, jedan od problema sa obnovom spomenika kulture koji naročito otežava obnovu kuće Mileve Marić Ajnštajn, su neuspele javne nabavke.
“Odliv građevinske radne snage u poslednjih nekoliko godina, pogotovo u poslednjih nekoliko meseci, naveo je građevinske firme da povećaju cene radova kako bi privukle radnu snagu koja je ovde ostala. Tako da mi moramo korigovati cene prema zahtevima tržišta”, dodao je Jokić i ocenio da to nije stvar samo javnih nabavki. “Javne nabavke traju dva meseca, a kad prođe javna nabavka i kad je potpisan ugovor, onda ide iznalaženje dozvola. Prvo saglasnost republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, onda dozvola Ministarstva kulture o starateljstvu, jer mi ulažemo državni novac u privatne objekte, pa tek onda čitav niz komunalnih, saobraćajnih i drugih dozvola”, zaključio je Jokić.
