Uprava za vanredne situacije u saradnji sa Policijskom upravom Novi Sad, pojačano nadzire primenu mera zaštite od požara zbog učestalog paljenja strnjike i niskog rastinja širom Vojvodine u poslednje dve nedelje.
Protiv onih koji ne poštuju Zakon izdaju se prekršajni nalozi, a kako za “Dnevnik” kaže zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Novi Sad Miroslav Ostojić, kazne za pojedince su između 10.000 i 50.000 dinara.
“Koliko sam čuo, počeli su i u noćnim satima da pale travu na poljima, što je još opasnije, a gašenje vatre na otvorenom iziskuje veliko angažovanje vatrogasaca i tehnike. Pretpostavljam da je ove godine povećan broj požara zbog velike suše, ali mi je nepojmljivo da građani pale strnjiku kraj puteva jer saobraćajnice mogu biti zadimljene i nepregledne kilometrima, zbog čega dolazi i do saobraćajnih nesreća”, objašnjava Ostojić.
On dodaje i da vatrogasci često izlaze na teren i zbog paljenja kontejnera, pa apeluje na građane da ne bacaju u njih opuške od cigareta i pepeo od loženja, jer se može desiti da unutra ima još žara, što takođe može uzrokovati vatru.
Inače, novosadski vatrogasci su od početka meseca do kraja prošle sedmice, 89 puta intervenisali zbog požara na otvorenom, a u istom periodu prošle godine bila je 41 takva intervencija. Od početka meseca u Južnobačkom okrugu izbilo je 383 požara na otvorenom, dok ih je u istom periodu lane bilo 98, odnosno četiri puta manje.
“Apelujemo na građane da ne spaljuju nisko rastinje i travu na otvorenom, jer time pre svega ugrožavaju svoju bezbednost, ali i bezbednost drugih”, kaže Ostojić i naglašava da građani u slučaju požara treba prvo da nazovu vatrogasce na broj 193, a onda, ukoliko ih vatra ne ugrožava, krenu u samostalno gašenje.
Požari na otvorenom, pogotovo u šumama, zahvataju nisko rastinje, prenose se i šire brzo. Teško se gase, a ugrožavaju živote, imovinu i nanose veliku štetu biljnom i životinjskom svetu, odnosno celokupnom ekološkom sistemu. Osim toga, širenjem požara može doći do velike materijalne štete na okolnim objektima.
Prema rečima Miroslava Ostojića, rad vatrogasaca usporava i manjak vozila, kao i njihova starost, koja u proseku dostiže i do 20 godina, dok se u svetu ona stara pet godina izbacuju iz upotrebe.
“Mi u Novom Sadu imamo 27 vozila, a od toga nekih osam nose vodu, ostalo su sve specijalna vozila za rad na visini, teretna i terenska. Stalno se kvare, što rešavamo u hodu. Problem je što nabavka delova uglavnom ide preko tendera i to sve usporava proces, pa često moramo cisterne da povlačimo iz drugih jedinica koje imaju manje intervencija, a i mi njima pomažemo kad imamo mogućnosti”, napominje Ostojić i zaključuje da su u manjku i sa brojem vatrogasaca.
Izvor: Dnevnik
Foto: PIxabay
