Na području novosadske Policijske uprave od početka godine bilo je 19 zaplena falsifikovanih novčanica, što je manje nego prethodne godine, ali su vrednosti slične.
Većinom se radi o domaćem novcu, najčešće u apoenima od 1.000 dinara, ali je bilo i onih od 2.000, 5.000, pa i 500 dinara. Zatečene devize su mahom od 100 i 50 evra.
U nekoliko navrata građani su prijavili da su prevareni, a nije malo ni onih situacija u kojima su se zatekli zaposleni koji rade na kasama, ali nelegalne štamparije nisu otkrivane već nekoliko godina.
Kvalitet otkrivenog novca je uglavnom bio loš i srednji, a rasturačima falsifikata je mahom cilj da što pre dođu do legalnog kusura, kažu za Dnevnik u novosadskoj policiji.
“Falsifikati su u južnoj Bačkoj proturani najviše u Novom Sadu, i to tamo gde ima većeg prometa, odnosno gde se stvaraju gužve i brzo se radi sa novcem. Neretko su na meti tržni centri, kase za prodaju ulaznica i pića za koncerte i sportske manifestacije, prodavci na stočnim pijacama, radnje sa velikim prometom u kojima se ne stiže zagledati u svaku novčanicu. Svakako se više gleda zgodna situacija nego profil osobe kod koje će se proturiti sporna novčanica. Ranije su pokretači takve proizvodnje para organizovali distributere za oko četvrtinu vrednosti napravljenih apoena, ali to, naravno zavisi od količine ‘lažnjaka’ otkupljenih za rasturanje”, objašnjava zamenik šefa Odseka novosadske Policijske uprave za suzbijanje privrednog kriminala Aleksandar Janjić.
On apeluje na građane da obrate pažnju vizuelno i fizičkim dodirom na izgled novčanice. Na primer, kod originalnih novčanica štampa je jasna, ima oštrinu, detalji su reljefni i osećaju se pod jagodicom prstiju. Falš novčanice su uglavnom glatke, boja im je često tamnija i detalji su zamućeni. Papir se može lako osetiti da je sumnjičavog kvaliteta, deblji je i nije elastičan, a neretko je i bez zaštitnih vlakana.
“Nije manje bitan ni hologram. Vodeni žig je jasnih ivica, izgleda i boja, uz efekat prelivanja duginih boja. Lako se vidi i apoenska vrednostu, uz obaveznu provučenu srebrnu nit, koja se kod falsifikata često vidi samo sa jedne strane. Falsifikovane novčanice mogu biti veoma dobrog kvaliteta, ali falševi se uvek mogu osetiti ako se obrati dovoljno pažnje pri preuzimanju, mada se mnogi ne mogu prepoznati golim okom”, navodi Janjić.
Krivično delo falsifikovanja novca regulisano je Krivičnim zakonikom, kojim su propisane kazne od jedne do 15 godina, u zavisnosti, pre svega, od toga da li se radi o proizvodnji, rasturanju i od ukupnog iznosa, ili da li se radi o organizovanoj grupi.
“Ljudi koji su došli u posed falsifikovane novčanice obavezni su da to prijave policiji, gde će se sporna novčanica oduzeti uz izdavanje potvrde, a potom se poslati u Narodnu banku na ekspertizu. Ne moraju se plašiti za krivičnu odgovornost. Policiji je bitno da se svi detaljni podaci o lažnim novčanicama što pre unesu u bazu podataka, što nam služi za rasvetljavanje tih krivičnih dela”, zaključuje Janjić.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
