Jedna od najpopularnijih stranica na Fejsbuku, među Novosađanima, „Stare fotografije Novog Sada“ uskoro puni pet godina, a njen kreator i administrator Miloš Stojaković svaki dan ulaže trud i vreme kako bi svojim sugrađanima pružio bolji uvid u istoriju njihovog grada. Broj fotografija je odavno prešao hiljadu, a o kvalitetu stranice najbolje govori brojka od 35.000 pratilaca.
Stojaković se oduvek zanimao za nauku, te je osnovne studije iz matematike i informatike na Prirodno-matematičkom fakultetu paralelno završio 1999. godine, a magistrirao je informatiku na istom fakultetu dve godine kasnije. Iz ove oblasti doktorirao je 2005. godine na Švajcarskom državnom tehničkom institutu (ETH) u Cirihu. Od 2005. godine radi na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, gde je trenutno vanredni profesor.
Dobitnik je nagrade za „Najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu u 1998/99. godini“, kao i nagrade „Dr Zoran Đinđić, za najboljeg mladog naučnika u 2008. godini“.
Pored nauke Stojaković ima još jednu veliku ljubav, svoj rodni grad u kome je proveo veći deo svog života. Iz tog razloga rešio je i bolje da ga upozna. Kako sam kaže svaki grad se prostire kako kroz prostor tako i kroz vreme, i da bismo ga sagledali u celosti nije dovoljno samo obići ga uzduž i popreko, potrebno je zaviriti i u prošlost. Tako je i nastala, danas vrlo popularna stranica „Stare fotografije Novog Sada“, o kojoj smo popričali sa Stojakovićem.
*Sakupljanje starih fotografija svog grada nije baš uobičajen hobi. Kako ste sa njim počeli?
Ako rešite da saznate više o istoriji Novog Sada, imate na raspolaganju čitav niz publikacija koje dosta temeljno pokrivaju tu temu. Iako one sadrže puno lepih i zanimljivih fotografija iz prošlosti, nisam uspeo da nađem nijednu obimniju retrospektivnu foto-kolekciju. Ni na internetu situacija nije mnogo bolja – stare fotografije se u manjim grupama mogu naći po forumima i drugim stranicama, najčešće poređane nasumično, a ponekad i sa pogrešnim propratnim informacijama. Imajući to u vidu, rešio sam da napravim svoju kolekciju, pre svega iz želje da bolje sagledam izgled i ambijent grada kroz istoriju. Sve fotografije koje sam uspeo da prikupim označio sam po sadržaju i poređao hronološki. Trebalo mi je par dana da sve pripremim, i šetnja kroz stari Novi Sad je mogla da počne.
*Rešili ste da svoju kolekciju preselite i na društvenu mrežu. Zašto?
Kada sam završio sa uređivanjem i sortiranjem prikupljenih fotografija, bio sam prilično zadovoljan, te sam krenuo da razmišljam o tome da kolekciju podelim sa drugima. Fotografije sam isprva stavio na Fejsbuk u album dostupan samo prijateljima. Prijem je bio tako dobar da sam već dan kasnije odlučio da ih učinim javno dostupnim i stranica „Stare fotografije Novog Sada“ je rođena.
*Da li ste očekivali ovoliku popularnost stranice?
Iskreno, nisam. Prvo iznenađenje sam doživeo po kreiranju stranice. Od samog početka broj lajkova je vrtoglavo rastao i već u prvih mesec dana je prebacio deset hiljada. Trend rasta se nastavio sve do danas, ovih dana se broj uvećava za nekoliko stotina nedeljno, nedelju za nedeljom.
*Odakle nabavljate fotografije i informacije o njima, i da li imate problema sa autorskim pravima?
Fotografije nabavljam iz raznih izvora, mahom preko interneta. Svašta se da naći kada znate gde da tražite, a ja u tome već imam višegodišnje iskustvo. Povremeno mi i ljudi na Fejsbuku šalju fotografije iz svojih privatnih kolekcija. Sve u svemu, ne manjka mi svežeg materijala, imam više nego što mogu da objavim na stranici. Za svaku fotografiju se trudim da navedem autora ili onoga ko polaže autorska prava, ako imam informaciju, i do sada nisam imao nikakvih problema oko toga.
*Da li su vas sugrađani kontaktirali da im pomognete u pronalazenju određene fotografije starog Novog Sada?
Da, često me kontaktiraju oni koji su u potrazi za starim fotografijama. Iako su moje fotografije javno dostupne i sadrže opis, nemaju svi vremena da traže ono što ih zanima pa im treba pomoć. Ljudi iz medija najčešće imaju konkretne zahteve o tome koji lokalitet i koji period žele, uz neizbežnu vremensku stisku, a zanima ih samo „pristojna rezolucija“ fotografije. Znatiželjni građani se uglavnom interesuju za svoju zgradu ili komšiluk, dok studentima i đacima treba „bilo kakva fotografija na kojoj se vidi to-i-to“, pretpostavljam za seminarske radove i tome slično. Ponekad me kontaktiraju i oni koji hoće da od mene kupe stranicu, ili bi da ih reklamiram. Takvima ne odgovaram već ih samo izbrišem i zabranim im dalji pristup.
*Da li vam neko pomaže sa ažuriranjem stranice?
Ne, stranicu administriram sam. Mada, fanovi stranice mi često pomažu svojim konstruktivnim komentarima na fotografije, daju opise umesto mene, a nekad od njih i nešto novo naučim.
Autor: Alisa Varga, Life Content
Foto: Fejsbuk
